TEST MINI Cooper SE: Lepota poroka

Sve je super, ali... Uvek se pojavi neko „ali“ ili više njih?! Vozio sam Cooper SE, prvi MINI i prvi mali automobil iz premijum segmenta koji pokreće isključivo električna energija... Upoznali smo se bolje i to je, za početak, sasvim dovoljno?!

Mislim da se Ser Alek Isigonis „okreće u grobu“ poput rotora elektromotora koji danas pokreće automobil čiji je on idejni tvorac! Jer, nekako sumnjam da je talentovani inženjer imao ovako nešto na umu kada je konstruisao mali, okretni gradski automobil po koncepciji „točak u svaki ugao“? Svakako da tada nije ni razmišljao gde bi eventualno smestio elektromotor i baterije umesto motora!

Međutim, vremena se menjaju, pa tako ni okoreli britanski tradicionalisti nisu ni pomišljali da će MINI jednog dana biti nemački, ali eto... Desilo se! I, šta sad? Život ide dalje, a ako je za utehu „Bregzitovcima“ ni Isigonis nije bio Britanac, već dete iz mešovitog braka Grka i Nemice, koji „ostrvsko“ državljanstvo dobio po očevoj majci.

No, sve ovo nije sada toliko bitno, koliko činjenica da se MINI „otisnuo u nove vode“ ili preciznije „ušao u strujno kolo“. I to mu nije prvi put, jer već 2008. bio je jedan pokušaj sa modelom MINI E, mada prilično neuspešan. Napravljeno je tek 600 komada, uz velike „kompromise“, ako tako mogu da nazovem situaciju u kojoj automobil nema sedišta pozadi, a praktično ni prtljažnik, te je dodatno opterećen sa približno 350 kilograma!

Ipak, neke lekcije su naučene i sada je tu MINI Electric ili pravilnije MINI Cooper SE. Odmah da razjasnim nešto... On nema tako bliske rodbinske veze sa drugim vozilima koje pokreće električna energija iz BMW grupacije! Ne, iako mu je i3 možda „pozajmio“ poneki deo ili sklop, u meri u kojoj savremena automobilska industrija to inače praktikuje, ali ne toliko da bi to moglo da mu ugrozi identitet.

Tu je, istina, onaj isti elektro-motor kao kod modela BMW i3S od 135 kW, tj. 184 KS i 270 Nm, samo što ovde pokreće točkove napred, a tamo pozadi. I tu je „pakovanje“ litijum-jonskih baterija od 93,3 Ah samo u ovom slučaju manje i kompaktnije, odnosno bolje prilagođeno raspoloživom prostoru.U osnovi je, dakle, to onaj isti MINI Cooper sa troja vrata, samo što ovde nema benzinskog niti dizel motora. Elektromotor ne samo da je manji po dimenzijama i lakši od navedenih pogonskih jedinica već omogućava i bolju raspodelu mase, a moguće ga je i pozicionirati niže, što utiče na niže težište i stabilnost vozila.

Uz to, spomenuto „pakovanje“ baterija koje je podeljeno u 12 modula kod modela Cooper SE je ravnomernije raspoređeno u podu vozila, u obliku obrnutog slova „T“, tj. ispod prednjih i zadnjih sedišta, pri čemu je iskorišćen i tunel u kojem se inače nalazi transmisija. Ovo je omogućilo da MINI Cooper SE praktično ima istu ponudu prostora u enterijeru kao i verzije sa „klasičnim“ pogonom, dok je zapremina prtljažnika 211 litara. Naravno, obaranjem naslona zadnje klupe ona se može povećati na 731 litru. Jedina veća razlika ispoljena je kod klirensa. Tako je karoserija ovog „električnog“ MINI-ja za 18 mm više udaljena od tla nego kod „običnih“ modela.

I ima još nešto... Budući da je ovo EV, jasno je da su bili potrebne određene strukturalne izmene na šasiji, te dodatna ojačanja u slučaju sudara i udara. U skladu sa najnovijim standardima BMW grupacije sva vozila koja pokreće električna energija imaju posebna ojačanja u branicima, zaštitnom kavezu i za prostor u kojem su smeštene baterije, što znači da je i masa povećana. MINI Cooper SE ima čak 1.365 kilograma, a to je za 145 kg više nego verzija Cooper S sa troja vrata i Steptronic transmisijom!

Sve ostale izmene na spoljašnjosti i unutrašnjosti ovog „električnog“ modela su uglavnom uslovljene specifičnošću njegovog pogona. Najprimetnija je drugačija maska hladnjaka, budući da elektromotor ne zahteva toliku količinu „svežeg“ vazduha, LED svetlosne grupe napred i nazad, pa onda specifični logotip vozila koji upućuje na to da je u pitanju EV, još neki ukrasni detalji itd. Recimo, asimetrični dizajn naplataka od 17 cola je, najblaže rečeno, „specifičan“ i mogu da ga prihvatim samo kao izraz krajnje aerodinamičke nužde kod ovakvih automobila... E da! Naravno, Cooper SE nema ni završetak izduvnog sitema, baš kao što nema ni „aspuh“, jer nema ni motor sa unutrašnjim sagorevanjem.

U suštini, ova pojava i kombinaciji boja, srebrno-bele i crne, sa tim žutim detaljima, moram da priznam uopšte ne izgleda loše. Nekako je u MINI „duhu“ i sasvim mi je OK, jednako koliko i dizajn, te kvalitet unutrašnjosti. To je MINI... Simpatičan i prepoznatiljiv, kakav nam je svima poznat! Veliki okrugli centalni displej od 5,5 inča, sa prepoznatljivim komandama i „avionskim“ prekidačima ispod, samo što je onaj za pokretanje vozila ovde žute boje! I da se radi o drugačijem modelu upućuje i drugi desno „prekidač“ od njega, tj. komanda SPORT/GREEN.

Tako je prvi MINI koji u potpunosti pokreće električna energija moguće prilagoditi situaciji u uslovima na putu kroz izbor jednog od četiri moda vožnje: Sport, Mid, Green i Grenn+. Jasno je da se Sport od Mid postavke razlikuje po direktnijem osećaju na upravljaču i agilnijem odzivu na komandu gasa, mada je to kod EV nešto što se podrazumeva. Konačno, „MINI kuper SE“ ubrzava fenomenalno!

U rangu nekih sportskih automobila, jer do 60 km/h stiže za samo 3,9 sekundi, a do „stotke“ za 7,3 sekunde, a ima „samo“ 184 KS i 270 Nm maksimalnog obrtnog momenta! To odlično ubrzanje traje još malo nakon toga, ali... Onda nastaju „problemi“ jer preko 150 km/h ne može! To mu je maksimalna brzina i onda troši struju kao „termoakumulaciona peć na izduvavanju“. Probao sam na auto-putu i veoma brzo sam se zabrinuo da li ću imati „goriva“ za povratak, u zonu „punjača“. No, o tome kasnije, nego da se vratim na modove....

Dakle, Mid je nekako najkomforniji mod vožnje, mada ni Green nije loš i podrazumeva sasvim razumnu udobnost. A Green+ je previše „spartanski“ ili više mu dođe kao „restrikcija“ struje, za one koji pamte!? Tu nema ni hlađenja, ni grejanja kabine, tj. ne radi klima-uređaj, nema grejanja sedišta i slično. Sve je, zapravo, podređeno štednji električne energije, kao bi se povećala autonomija.

Da bi rekuperirao što više energije, te pretvorio onu kinetičku u električnu, prilikom „krstarenja bez gasa“ (tzv. coasting) i kočenja, Cooper SE ima i dva moda za to. Komanda kojom se viši izbor nalazi se sa leve strane od prekidača za startovanje, onog spomenutog žute boje. Prvi mod odnosno nivo uvek je automatski aktiviran i podrazumeva intenzivnije usporenje, drugi kada je usporenje manje intenzivno aktivirate pomenutim tasterom.

U oba slučaja, slično kao i kod hibridnog pogona, sinhroni elektromotor od 135 kW postaje generator i dopunjava baterije. Jedina razlika je u tome što ovde, tokom gradske vožnje kočnica mi uopšte nije bila potrebna, osim u par situacija kada je zaista trebalo izbeći „kamikaze“. U ostalim situacijama bilo je dovoljno da „pustim gas“ i MINI bi usporavao kao da kočim, što je svakako iritiralo one iza, ali dobro... To je danak sveopštem napretku koji nas je pogodio!

Na otvorenom putu... E sad, ko sme u zemlji Srbiji da se upusti u takvu avanturu bez dobrog planiranja, „električni“ MINI se ponaša veoma slično svom „običnom“ rođaku. Oslanjanje je, čini mi se, za nijansu mekše, verovatno zbog povećane mase, mada opet sasvim dobro odmereno. Ponašanje u krivinama je korektno, s obzirom da je težište za nekih 30 mm niže nego kod Coopera S, ali se povećana masa, ipak, oseti.

Međutim, upravljanje je drugačije... Nema tu one „oštrine“ i preciznosti, koja inače krasi automobile ove marke. Pogotovo nema onog GoKart osećaja, što, istini za volju, većini neće ni nedostajati, ali je zato tu „zvuk tišine“... I eventualno ono - vuuuš! Ne znam!? To ne znači da nisam uživao u vožnji ovog automobila, ali nekako sam stalno bio „napet“...

Znate onaj osećaj kao kada će vam „iscuriti baterija na mobilnom“?! E tako sam i ja, više gledao u mali LCD ispred sebe koji prenosi situaciju sa „terena električne mobilnosti“, odnosno za koliko kilometara još imam energije! I tu sve jasno piše kada i koliko punim baterije, a koliko trošim. Međutim, svaki vozač EV treba da zna da vremenske prilike, odnosno temperatura vazduha, takođe, imaju veliki uticaj na autonomiju. Pogotovo da hladno vreme nije njihov saveznik!

MINI tvrdi da Cooper SE, kada je baterija napunjena 100 %, u nekim idealnim uslovima može da pređe od 235 do 270 kilometara. U praksi, to je do 150 u gradu, odnosno maksimalno do 200 km na otvorenom… I sve to pod uslovom da striktno vodite računa o autonomiji, izbegavate nagla ubrzavanja i ne premašujete brzinu od 80 km/h! U suprotnom, moraćete da posegnete za punjačem mnogo brže nego što fabrika deklariše...

A kada ga punite, uvek je bolje i brže ukoliko koristite jednosmernu struju, jer tzv. „brzi“ punjač će moći da iskoristi maksimalni kapacitet punjenja od 50 kW, te za samo 35 minuta dopuni bateriju do 80 % kapaciteta. Ukoliko to radite u „kućnoj režiji“ i naizmeničnom trofaznom strujom, kapacitet je 11 kW i 80 % baterije ćete „imati“ nakon dva i po sata, a za 100% je potreban još jedan sat! Mada, sve je to relativno, jer zavisi koliko je baterija potrošena.

A opet, sve dok imate gde da dopunite i dok imate vremena za to, dobro je! Jer, ovo nije plug-in hibrid, pa će dobri stari SUS motor moći da zaboravnog vozača „dovuče“ do kuće ili „punionice“? Ne, ovo je pravo EV i prvo iz najmanje klase premijum segmenta. Ukoliko ste baš fan marke MINI i želite ga, sigurno da ni 38.490 evra, koliko košta ovaj model, neće biti problem.

Moje skromno mišljenje je malo drugačije. Ja nisam licemer i ne krijem da uopšte ne volim vozila koja pokreće isključivo električna energija, bez obzira na marku, klasu i kategoriju, ali sam ovde, eto pokušao da svesno „idem protiv sebe“ i svojih ubeđenja. Pokušao sam da se „sprijateljim“ sa jednim EV-om... I ne mogu reći da nisam uspeo, mada i dalje uviđam barem tri ključne manjkavosti koje muče sva ovakva vozila, a to su cena, autonomija i infrastruktura, pa onda i poneki njegov nedostatak, iako ima tu i dobrih stvari i onoga što mi se dopada!

Zato mi MINI Cooper SE dođe nešto kao „lepota poroka“... Atraktivan i privlačan, ali ne i prihvatljiv! Jer, sviđa mi se i donekle mi je zabavno da ga vozim, tj. dok mi gledanje u preostale kilometre ne postane preveliko opterećenje. Istovremeno, ne mogu da pređem preko činjenice da je proizvodnja električne energije najprljavija ljudska delatnost, koja sa čak 30% učestvuje u globalnom zagađenju. I kada na sve to još dodam aktuelnu mantru dela automobilske industrije da su EV budućnost, onda to već počinje opasno da me iritira! Zato, sorry MINI... Ili je pravilinije enschuldigung MINI?!

Zoran Živkov/TopSpeed

MINI Cooper SE
Karoserija
hatchback, 3/4 vrata/sedišta; d x š x v 3.845 x 1.727x 1.432 mm, međ. rast. 2.495 mm; zapremina prtljažnika 211/731 l, masa 1.365 kg
Pogon sinhroni elektro-motor 184 KS (135 kW) i 270 Nm, litijum-jonska baterija 32,6 kWh, kapacitet 93,2 Ah; 270 Nm
Transmisija jednostepena; pogon napred
Ogibljenje napred MacPherson, nazad multi-link
Kočnice samoventilirajući diskovi napred i nazad
Pneumatici 205/45 R17
Performanse 0 - 100 km/h za 7,3 s; 150 km/h; 14,8–16,8 kWh/100 km; autonomija 200–232 km
Cena od 32.990 evra

Rejting
▲ atraktivna pojava i kvalitet materijala, zabavan za vožnju
▼ nedostatak „oštrine“ na upravljaču

Utisak
I pored svih manjkavosti koje odlikuju sva EV vozila, MINI Cooper SE je neodoljivo zabavan za vožnju