TEST Ford GT: Sa dobrim razlogom! (VIDEO)

Ovo je beskompromisni supersportista kod kojeg ništa nije slučajno. Napravljen je sa jasnim ciljem i svaki detalj ima određenu svrhu i funkciju. Konačno, možda nekome nije lep, ali Ford GT sa V6 agregatom od 3,5 litara i čak 655 „konja“ svakako oduševljava performansama

Postoje automobili koji su takozvana remek dela... Oni koji su nastali da bi se uživalo u lepoti linija i formi, pa su im tek onda podarene visoke performanse. E, Ford GT nije taj slučaj! On je sasvim suprotno! Kod njega skoro svaki detalj nije samo malo umetničko delo, kao kod ovih gore spomenutih, već ima jasno određenu svrhu i funkciju, a sve to sa ciljem da vožnja bude još dinamičnija. No, vratimo se na početak priče, koja opet ima više početaka?!

Jedan je onaj iz 2005. kada je zvanično predstavljena prva generacija modela GT. Drugi je iz 2002. kada je na Salonu automobila u Detroitu prikazan koncept GT40 kojim je Ford ekspresno najavio serijsku proizvodnju. A sve je, zapravo, počelo još davne 1966. sa četiri uzastopne pobede na 24 časa Le Mana. Sigurno znate za onu legendarnu priču o svađi koju su imali Henry Ford II i Enzo Ferrari?!

Ukratko, samo da podsetim da je početkom ‘60-ih Ford nameravao da kupi Ferrari. Italijan je u početku bio zainteresovan, ali je potom promenio mišljenje što je razljutilo sujetnog Amerikanca. Kako bi se „osvetio“, Henry Ford II je odlučio da „udari“ tamo gde je Enzo Ferrari najosetljiviji, a to su uspesi na trkama. Problem je jedino bio što Ford nije imao automobil za to, tj. za pobedu na prestižnoj trci 24 časa Le Mana. Tada je započet projekat GT40 i zato je i nastao taj automobil.

Za nas, danas, ipak je najinteresantniji onaj deo priče, naravno opet iz Le Mana, ali iz 2016. kada je Ford predstavio novi GT i sa kojim je ponovo bio uspešan u svojoj LM GTE Pro klasi. Ovo je ta, druga generacija novog Forda GT, koja je, takođe, ponikla na stazi, a tek potom dobila svoju serijsku verziju. U poređenju sa takmičarskom verzijom, ova serijska koja me je dočekala ispred hotela u Bergiš Gladbahu se zaista malo razlikuje kada je u pitanju spoljašnji izgled. Praktično, samo nedostaju sponzorske nalepnice i još neke prepravke da bi se prilagodio stazi, ali sve ostalo je tu.

Sve je podređeno aerodinamici i iskorišćenju tog kretanja vazduha oko, ali i kroz sam automobil?! Da, dobro ste pročitali... Kroz sam Ford GT, jer on pored onih klasičnih aerodinamičkih detalja u vidu spojlera, splitera, deflektora, flapsova i ostalih, ima i dosta kanala, tj. šupljina kroz koje se usmerava vazduh. U osnovi, to služi za povećanje stabilnosti vozila, ali i hlađenje menjača, kočnica i naravno, motora, kao i turbo punjača, te njihovu „prehranu“. Naime, „lukovi“ koji povezuju krov i masivne bokove kod zadnjih točkova imaju aerodinamičan profil, ali su istovremeno i šuplji tako da se kroz njih vazduh dovodi do spomenutih „potrošača“.

Znači, vazduh se, uglavnom, koristi za hlađenje i poboljšanje aerodinamičkih performansi. Tako onaj deo koji je uveden napred, kroz posebne uvodnike na podu automobila ispred točkova, dolazi do kočnica i sistema oslanjanja i hladi ih. Potom se kroz aerodinamički kanal dalje usmerava i izlazi neposredno iza prednjih točkova i poda automobila, prelazeći istovremeno preko bočnih difuzora koji su deo vrata. Deo vazduha koji se uzima ispred zadnjih točkova, pored toga što se usmerava ka motoru i turbo-punjačima, upotrebljava se za hlađenje, budući da Ford GT ima čak šest hladnjaka, pa potom automobil napušta kroz okrugle svetlosne grupe pozadi!

Uz sve to, ovo sofisticirana aerodinamika je „aktivna“. To znači da se pri određenim brzinama, situacijama i različitim modovima vožnje zadnji spojler ne samo izdiže i spušta, te zakreće, već se i otvaraju flapsovi na donjoj ivici splitera napred. Vazduh tada počinje da struji delom kroz velike otvore na „haubi“ napred pojačavajući tzv. ground efekat, ali i delom ka otvorima na podu, pa dalje ka oslanjanju i kočnicama... I tada se automobilu obezbeđuje dodatno prianjanje i stabilnost.

Ford GT nikako ne može proći nezapažen... Zapravo, ne mora ni da prođe ulicom, jer zapazićete ga i kada stoji i odmah shvatiti da je to nešto zaista posebno. Ne, nije u pitanju samo ta neverovatna forma i izuzetno niska silueta, već generalno kompletne dimenzije. On je veći nego što bi možda očekivali, tj. dug je 4,7 metara i ima međuosovinsko rastojanje od 2,7 metara. Širok je, računajući i ta prelepa ogledala na „peteljkama“ 2,2 metra, te visok, odnosno „nizak“ 1,1 metar!

U normalnim situacijama, klirens je 120 mm, ali ako želite da ga vozite po stazi, može ga spustiti za 50 mm! Isto tako, ukoliko pred sobom imate neku manju prepreku, u ovom slučaju to može biti i ivičnjak ili pak „ležeći policajac“, možete jednostavno „otkačiti“ prednji deo, koji će prosto poskočiti i izdići se za 50 mm. U tom položaju će ostati dok ga pritiskom na isto to dugme, kojim ste ga aktivirali, ne spustite ili će se to dogoditi automatski, kada pređete brzinu od 40 km/h. Sve ove manipulacije sa visinom automobila moguće su zahvaljujući novom hirdrauličnom sistemu oslanjanja.

Sve u svemu, Ford GT je ekstremno nizak... On je jedan od onih pravih sportskih automobila u koji „upadate“ kada se ogromna, široka, vrata od karbona, a gotovo sve je što je potrebno ovde je izrađeno od tog materijala, otvore ka gore. No, tu i dalje ostaju široki pragovi u enterijeru, presvučeni kožom, na koje možete sesti da bi se uvukli u sedište. A ono je „kadica“, doduše malo modifikovana i udobnija nego što u prvi mah izgleda. Ne može se pomerati napred-nazad, već je moguće samo menjati nagib naslona i to ne mnogo! Da bi regulisali „problem sa nogama“ i prostorom za njih, imate karbonski „kaiš“ koji povučete i tako regulišete udaljenost nožnih komandi.

Kada sam bolje pogledao oko sebe, pomislih - „Sparta“! Jer, nema tu mnogo detalja, već je sve, kako kod pravih sportskih automobila, jednostavno i funkcionalno. Naravno, i na dohvat ruke, budući da nemate mnogo vremena da lutate pogledom po kokpitu ukoliko vozite GT onako kako treba. Instrument tabla je izuzetno pregledna i jasna, mada se grafika menja u zavisnosti od moda u kojem vozite. Jedino mi je ekran na centralnom grebenu, koji ako se ne varam potiče iz Fieste, nekako nisko postavljen, a u prvi mah su me zbunili i brojevi uz jednu od tri rotacione komande pored... Ne, sve je OK! Radi se o komandama klimatizacije i vrednosti su u stepenima Farenhajta.

Ono što je svakom jasno, to je da se motor pokreće, ali i zaustavlja, na crveno dugme na centralnom grebenu. Odmah iza je rotacioni kontroler sedmostepenog automatskog menjača, pa komande za sva četiri pokazivača pravca, isključivanje EST-a, regulaciju trima oslanjanja i već spomenuto „podizanje nosa“ automobila... I to je to! Nema više...

Zapravo, da ne bi sve bilo baš tako spartanski, kao i kod svih sportskih automobila, upravljač je taj koji je „krcat“ komandama. Budući da su iza njega smeštene ogromne „poluge“ za promenu stepena prenosa, leva za naniže, desna za naviše, pa nije bilo mesta za one klasične kojima bi se aktivirali, recimo, pokazivači pravca, brisači i slično. I upravo mi je uključivanje pokazivača pravca u prvo vreme stvaralo probleme, a posle sam se nekako navikao. Uostalom, takav sistem imaju i drugi supersportski automobili. A jedino je prekidač za svetla izmešten na neku uobičajenu poziciju na levoj strani kokpita.

Na upravljaču, koji dobro „leži“ u rukama i presvučen je alkantarom, nalaze se i komande tempomata, te infotejment sistema, kao i za ono najvežnije, izbor moda vožnje... Na raspolaganju je pet režima, koji se biraju uz pomoć rotacione komande sa leve strane upravljača. Svaki od njih donosi drugačiju kombinaciju vozne dinamike, tj. elektonskih i aerodinamičkih podešavanja. Tako je u modu Wet namenjom mokroj podlozi Ford GT nekako najnežniji u odgovoru na komandu gasa, a tada, samo u ovom režimu, nije dostupan ni sistem elektronske kontrole starta ili Launch Control.

Kao i što sam naziv Normal sugeriše, ovaj automobil je tada najpodesniji za komforniju vožnju, recimo onu u gradu ili uobičajenu, svakodnevnu, pri čemu će se zadnji spojler automatski podići kada pređete 145 km/h, a pomagaće pri kočenju svojim zakretanjem i pružanjem većeg otpora vazduhu sve do brzine od 121 kilometara na čas, dok je kontrola trakcije aktivna.

U Sport modu stvari postaju već ozbiljnije i tada vozač može da reguliše „oštrinu“ odgovora V6 EcoBoost motora od 3,5 litara na komandu gasa i brzinu promene stepena prenosa u tri nivoa, dok se zadnji spojler aktivira već pri 113 km/h, a kontrola trakcije je aktivirana, ali se može podešavati. Kada prebacite u Track mod, tu više šale nema, jer GT ima informaciju da se nalazi na stazi i tako se ponaša, pa se spušta za spomenutih 50 mm, ima mogućnost podešavanja TC-a, spojler je stalno podignut, transmisija u sportskom režimu, a anti-lag, odnosno sistem koji umanjuje efekat tzv. „turbo-rupe“, kao i kod prethodnog moda aktiviran.

I na kraju tu je V-Max mod koji je namenjen postizanju visokih brzina, pa tada se kontrola trakcije ne može isključiti, niti se može podešavati tvrdoća oslanjanja i brzina reakcije transmisije, a anti-lag sistem je isključen, mada je najveća razlika u tome što je zadnji spojler potpuno spušten kako ne bi stvarao otpor vazduhu.

Naravno, da u ova dva poslednje navedena režima treba biti izuzetno pažljiv, jer je Ford GT ultimativni sportski automobil prilagođen za svakodnevnu upotrebu. Da bi bio „obuzdan“, u tome pomažu čak 50 senzora koji prikupe oko 100 GB informacija tokom jednog sata vožnje i 25 procesora koji obrade 300 MB informacija u sekundi. No, i pored toga ovde nema mesta vozačkim improvizacijama!

Ono što me je možda najviše iznenadilo u vožnji je to koliko je V6 od 3.476 ccm zapravo tih! OK, tu su dva turbo-punjača koja prigušuju buku, ali opet iz izduvnih cevi, smeštenih prilično visoko, ne dopire onaj karakterističan zvuk jednog ovakvog agregata. On jeste sportski, a opet kao da taj motor nije poreklom došao iz modela F-150 Raptor. Istina, zamenjeno je tu bar 40 % delova, kako bi se prilagodio GT-u, ali opet...

Najvažnije je da ovaj supersportista Forda nema problema sa performansama. Obećanih 655 KS je tu pri 6.250 o/min, a maksimalni obrtni moment od 750 Nm dostupan je na visokih 5.900 obrtaja u minutu. Realno oklevanja, tj. turbo-rupe nema tako da ubrzanje do 100 km/h traje 3,1 sekundu! Srećom, Nemačka je još uvek jedna od retkih „slobodnih“ zemalja u kojoj na pojedinim deonicama auto-puta nema ograničenja brzine. A to je teritorija savršena za Ford GT. Još ukoliko put ima malo krivina, tada do izražaja dolazi „aktivna“ aerodinamika. U Track modu dajem pun gas pri brzini od oko 100 km/h, a automobil kao da tek kreće iz mesta.

Ubrzanje možda i nije tako brutalno, pogotovo pri još većim brzinama, ali u dugim krivinama, prosto osetite kako se ovaj Ford „lepi“ za put. Downforce je takav da osećate se sigurno na 250, kao i na 150 kilometara na čas. Priznajem, maksimalnih 347 km/h nisam postigao, jer ipak je vožnja bila u redovnom saobraćaju, ali i brzina od tristotinak kilometara na čas je sasvim dovoljna da se stekne utisak o vrhunskim performansama GT-a.

Upravljač je za sve to vreme izuzetno precizan i automobil bez pogovora „sluša“ svaku komandu, iako će se možda nekome toliko konjskih snaga na zadnjoj osovini učiniti previše. Balans je fantastičan i to me prosto mami da u svakoj narednoj krivini tražim od njega još više i više. Prianjanje je neverovatno, snage ima na pretek, a Getrag sedmostepena automatska transmisija prati svaku zamisao.

Pri tome, masa vozila uopšte nije velika. Ford GT ima samo 1.385 kg „suve“ težine, odnosno toliko meri bez fluida. E sad, tu treba dodati sve to, pa i recimo 57,5 litara goriva, dva čoveka itd. No, i pored toga, izuzetno lagana i čvrsta šasija, koja je istovremeno i pravi „sigurnosni kavez“, jer ne zaboravite da ovaj automobil potiče sa trkačke staze, te izuzetne kočnice Brembo, sa karbon-keramičkim diskovima, omogućavaju da činite čuda! Naravno, do neke mere...

Zabavu uvek treba prekinuti kada je najbolje. Tako bar kaže staro pravilo. I zato mogu samo da konstatujem da me Ford GT nije oduševio toliko svojim motorom, jer možda bi V8 i njegov zvuk bili malo harizmatičniji, ali dobar je i V6, koliko šasijom i voznom dinamikom. Fascinantan automobil... Dovoljno oštar, a i stabilan koliko je potrebno!

I može da se vozi svaki dan, jer čak i to što sedite tako nisko, što je širok i skučen, pa još sa malom preglednošću, sve to može da se oprosti... Pa čak i činjenica da su tu samo pregrada za rukavice i par sitnica, dva držača za manje flaše, kao i da motor treba 14,5 litara ulja, a zapremina prtljažnika iznosi svega 11,3 litara!? A u taj prostor treba da pazite šta stavljate, jer se neverovatno zagreva.

Sve to zvuči tako da nekog racionalnog odvrati od kupovine i izdvajanja oko 650.000 evra. Međutim, doživljaj onog iracionalnog i iskustvo vožnje jednog supersportskog automobila kod kojeg je sve napravljeno sa određenom svrhom, te podređeno performansama, koje se osete u svakom momentu, ne može se meriti samo „dobrim razlozima“ za kupovinu. A na kraju krajeva, nekad treba dozvolimo sebi i da budemo iracionalni, zar ne!?

iz Beriš Gladbaha,
Zoran Živkov/TopSpeed

Postoje automobili koji su takozvana remek dela... Oni koji su nastali da bi se uživalo u lepoti linija i formi, pa su im tek onda podarene visoke performanse. E, Ford GT nije taj slučaj! On je sasvim suprotno. Kod njega skoro svaki detalj nije samo malo umetničko delo, već ima jasno određenu svrhu i funkciju, a sve to sa ciljem da vožnja bude još dinamičnija. No, vratimo se na početak priče, koja opet ima više početaka?!Pratite nas:www.topspeed.rsTWITTER: twitter.com/topspeedmagazinFACEBOOK: facebook.com/topspeedmagazineINSTAGRAM: http://instagram.com/topspeedmagazineYOUTUBE: youtube.com/topspeedtvedition

Ford GT

Karoserija kupe, 2/2 vrata/sedišta; d x š x v 4.779 x 2.238 x 1.109 mm, međ. rast. 2.710 mm; zapremina prtljažnika 11,3 litara; masa 1.385 kg
Motor benzin, V6, twin-turbo, 3.497 ccm, 655 KS pri 6.250 o/min; 750 Nm pri 5.900 o/min
Transmisija automatska, Getrag sedmostepena; pogon nazad
Ogibljenje nezavisno, napred udvojena aluminijumska trouglasta ramena sa upornicama, spiralne opruge, anti-roll bar; nazad multi-link, spiralne opruge, anti-roll bar
Kočnice Brembo, samoventilirajući karbon-keramički diskovi napred 394x36 mm i nazad 360x32 mm
Pneumatici napred 245/35 ZR20, nazad 325/30 ZR20
Performanse 0 - 100 km/h za 3,1 s; 347 km/h; 10,3 l/100 km
Cena oko 650.000 evra (u Nemačkoj)

Rejting
▲ fantastična upravljivost, neverovatna stabilnost, atraktivna pojava
▼ zvuk motora bi mogao biti ubedljiviji, više prostora za odlaganje stvari

Utisak
Ford GT je jedan od onih supersportskih automobila kod kojeg sve polazi i završava se sa performansama