TEST Chevrolet Camaro: Sirova snaga

Za razliku od velikog broja evropskih i japanskih sportskih kupea, koji performanse poseduju zahvaljujući „perolakoj” konstrukciji ili savremenom oslanjanju, Chevroletova automobilska ikona se i u petoj generaciji oslanja - na “mišiće”

Ove godine Ševroletov kultni „masl kar” model „kamaro” slavi 45. rođendan. Skoro pola veka ovaj automobil je predstavljao uzor mnogim američkim proizvođačima. To ne važi za čuvenog Fordovog „mustanga” koji je debitovao dve godine ranije, ali i pored toga „kamaro” nikada nije tretiran kao njegova kopija, već kao ravnopravan konkurent.

Godinama je „kamaro” predstavljao inspiraciju mnogim proizvođačima, a neki prepoznatljivi američki „masl” elementi su čak bili kopirani od pojedinih evropskih proizvođača. Ipak tokom tih 45. godina je bilo oscilacija, a dizajneri kao da su funkcionisali po principu par – nepar, jer su prva i treća generacija bile neuporedivo bolje stilizovane od druge i četvrte.

Srećom, taj princip nije zapostavljen ni prilikom stilizovanja poslednje, aktuelne generacije. Kada je promovisan kao koncept model, mnogi su navijali da zaživi u serijskoj proizvodnji, što se i desilo, a ono što je pohvalno je zadržavanje izuzetno atraktivnog dizajna, koji je istovremeno retro i moderan.

Izgled pete generacije „kamara” je sigurno je njegov glavni prodajni adut. Ovaj model i njegov vizuelni karakter nije lako opisati rečima. Iako nije u pitanju ista klasa ni cenovno ni vizuelno, Ševroletov model bi u poređenju s evropskim kupe modelima na primer iz Aston Martina ili Jaguara, mogao da se tretira kao glavni filmski negativac. „Kamara” je daleko lakše povezati s nekim otkačenim umom čija je opsesija da ceo svet digne u vazduh, dok će protiv njega da se bori „neki” Brosnan ili Kreg u prelepom „ušminkanom” evropskom superkupeu.

Ova priča se prvenstveno odnosi na prednji deo automobila koji je u pravom smislu reči zastrašujući, pogotovo kada su uključena kružna poziciona svetla, koja stvaraju utisak namrštenih očiju. Iza maske i svetala se prostire nepregledna „hauba” veličine koncertnog klavira, što je samo potvrda da je u pitanju pravi „masl” automobil, a ne samo neka imitacija te klase koja se proslavila još šezdesetih godina prošlog veka.

Dužina poklopca motora postaje još očiglednija kada se automobil pogleda sa strane, kada postaje jasno otkud ovoj klasi automobila nadimak „masl”, jer naglašeni bokovi karoserije zaista podsećaju na napeto mišićavo telo sprintera. Zadnji deo karoserije je nešto klasičniji i manje upadljiv, ali potpuno u skladu sa ostatkom automobila.

Koliko god „kamaro” obarao s nogu pojavom, kada na autoputu zauzme jednu i po traku, toliko ne impresionira kada je u pitanju kokpit. Daleko od toga da je enterijer loš, ali jednostavno nikako nije na nivou koji bi spoljašnjost mogla da nagovesti i na nivou koji smo očekivali. Svakako najlošije rešen deo cele unutrašnjosti je upravljač.

Nije on ni nekvalitetan ni neudoban ili nepraktičan. Jednostavno, takvom upravljaču nije mestu u automobilu kao što je „kamaro”, a dizajn je dobrim delom preuzet sa Opelove „insignije”. U Ševroletovom retro sportisti bi pore očekivali na primer trokraki upravljač s kružnim centralnim delom gde se nalazi „er beg”, i sa paocima od brušenog aluminijuma, sve samo ne klasičan upravljač iz klasične porodično-poslovne limuzine D segmenta.

Ostatak kokpita je dobro uređen, centralna konzola je dobro osmišljena, veliki broj dodatnih analognih pokazivača svakako doprinose ugođaju boravka u punokrvnom sportskom automobilu. Završna izrada je korektna, ali nikako na nivou pomenutih evropskih modela, mada treba pomenuti i to da ti evropski modeli slične snage pokretani V8 motorima nemaju ni približno nisku cenu.

Svakako najveću zamerku upućujemo nekvalitetnoj plastici iza prednjih sedišta, ali koja bar nije stalno u vidnom polju putnika. Jedan od najboljih delova cele unutrašnjosti su sedišta, koja predstavljaju savršenu kombinaciju udobnih fotelja i sportskih kadica koje obezbeđuju potporu tokom oštrije vožnje, a ujedno su i vizuelno atraktivna.

Kada su američki „masl kar” modeli u pitanju, dobro je poznato da je od njih moguće očekivati samo dobar izgled i obilje snage, ali nikako i vrhunske vozne karakteristike. Godinama su brojni kaskaderi i test vozači imali muke da izvedu akcione scene automobilske jurnjave onako kako je to reditelj od njih zahtevao, a sve se obično završavalo time da su gledaoci uživali u atraktivnim zanošenjima zadnjeg dela karoserije, neretko uz oblake dima ispod pogonskih točkova.

Ipak, prva rečenica u odeljku pres materijala posvećenom oslanjanju govori da je u pitanju model koji je dizajniran za evropski stil vožnje. Zato smo zaista bili radoznali pre sedanja za upravljač da li oslanjanje novog „kamara” može da isprati potencijal motora i karoserije, a ohrabrujuće je zvučao podatak da je novitet testiran po zaleđenim putevima Švedske, ali i na čuvenom Nirburgringu.

Rezultati nisu izostali, jer automobil ima takoreći savršen balans, gde 52 odsto mase pada na prednju osovinu. Moguće je birati između četiri moda vožnje, a na spisku su standardni, mod isključene kontrole proklizavanja, ali uključene kontrole stabilnosti, sportski mod, kao i mogućnost isključivanja svih elektronskih sistema. Naša ocena je da je napredak kod „kamara” očigledan, kao da su se u Ševroletu pomalo ugledali na „korvetu”, koja odavno važi za jedan od modela koji pored snage obezbeđuje i dobru upravljivost.

Automobil je izuzetno stabilan u krivinama, ne naginje se, a „rep” automobila je savršeno stabilan, pogotovo sa uključenom kontrolom stabilnosti, što je od izuzetnog značaja, pogotovo ako se u obzir uzme izuzetna snaga motora, koja se isporučuje samo na zadnju osovinu. I u „ful” sportskom modu automobil je potvrdio da ga na idealnoj putanji ne zadržava samo „softver”, već i kvalitetan „hardver” u vidu odličnog oslanjanja.

Pored dizajna, performanse su disciplina u kojoj „kamaro” prosto briljira. Naravno, ne treba ga upoređivati sa superautomobilima koji dolaze na primer iz Italije, ali ovaj model pruža ono najvažnije – užitak za upravljačem. Koliko je zaista bitno da li automobil do sto kilometara na čas stiže za četiri ili pet sekundi? Važno je na trkama, u svakodnevnom životu je neuporedivo važnije koliko vozač pri dodavanju gasa zaista uživa.

A Ševroletov V8 motor zapremine 6,2 litra je kao stvoren za poigravanje sa ubrzanjima. Buka koju proizvode cilindri i izduvni sistem u pravom smislu reči dižu kosu na glavi i opijaju, a to ne može da se poredi sa nekim modelom opremljenim malenim turbo motorom koji tiho i nenametljivo „zuji”, bez obzira koliko ima konjskih snaga.

Ševroletove 432 konjske snage su sasvim dovoljne da obezbede odlične performanse, što potvrđuje i fabrički podatak o ubrzanju do sto kilometara na čas za samo 5,2 sekunde. U „sprintu”, ali i samoj vožnji od neprocenjivog je značaja i savršen manuelni šestostepeni menjač. Ono što nas je iznenadilo je kako kratka ručica ima kratke hodove i preciznost, kao da je preuzeta iz nekog od najboljih evropskih modela.

Za to je bila zaslužna kompanija Hurst, čiji se logo nalazi na ručici menjača, a koja je konstruisala prenos komandi do same transmisije. Još jedna od prednosti manuelne transmisije je i ta što daje pravi vozački užitak, neuporedivo veći od nekakvih polugica iza upravljača, opet potpuno nebitno što one možda obezbeđuju bolja ubrzanja. Istinski zaljubljenici u „vozačke” automobile će pozdraviti „olovno teško” kvačilo, koje možda zamori u gradskoj vožnji, ali nekako kao da nagoveštava da je ceo automobil napet i da „puca” od snage.

Šta reći za kraj? Peta generacija Ševroletovog „kamara” definitivno nije automobil za svakoga. U pitanju je kupe koji je prvrenstveno namenjen vozačima koji žele da budu primećeni. Pojava ovog automobila u manjoj ulici obično stvara blagu pometnju, koju ne može da izazove nijedan evropski model slične cenovne kategorije.

Ako želite da vozite automobil proizveden na Starom kontinentu, a da vas prolaznici gledaju poluotvorenih usta morate ruku da zavučete znatno dublje u džep, jer tako nešto može da izazove samo automobil poput nekog Astonovog „DBS-a”.

Pritom, od Ševroleta ne treba očekivati takav nivo kvaliteta, što ne bi ni bilo realno. Ovaj model je prvenstveno osmišljen da pleni izgledom, a ni performanse nisu za potcenjivanje, pogotovo motor koji prosto pleni snagom, ali i zvukom u kom pored vozača mogu da uživaju i prolaznici. A za koje vreme je novi „kamaro” izvezao Nirburgring? Ne znamo ni mi, ali nije ni važno…

TopSpeed Team

Chevrolet Camaro

Motor benzinski, V8
Zapremina 6.162 ccm
Snaga 318 kW (432 KS) pri 5.900 o/min
Obrtni moment 569 Nm pri 4.600 o/min
Dimenzije 4.836x1.917x1.360 mm
Prenos snage šestostepeni manuelni menjač, pogon na zadnjim točkovima
Kočnice ventilirajući diskovi na sva četiri točka
Pneumatici 245/45 ZR 20 napred, 275/40 ZR 20
0 – 100 km/h 5,2 sekunde
Top Speed 250 km/h

Rejting
+ Dizajn, snaga i zvuk motora, precizan menjač
- Potrošnja, dizajn upravljača