TEST BMW X6 M: Tri petice za "šesticu"!

Popularno slovo „M“ u ponudi BMW-a već četiri decenije predstavlja simbol snage, prestiža i sportskih performansi. Do sada sam imao priliku da testiram veliki broj BMW-ovih „M“ modela, a sa nekima sam se do detalja upoznao jer sam ih i privatno posedovao, a za sve je važilo samo jedno – bez obzira na klasu, uvek su bili u pitanju automobili namenjeni istinskim zaljubljenicima u brzinu i iskusnim vozačima

Za razliku od sportskih automobila nekih drugih proizvođača premijum automobila, modeli sa „M“ oznakom su uvek iz fabrike izlazili kao da su spremni za vožnju na trkačkoj stazi, možda samo uz nekoliko izmena. Balans, prenos snage, “zadnja vuča”, pozicija za upravljačem, sve su to elementi koji su kod BMW-a uvek bili dovedeni do perfekcije.

Bavarska kompanija je pre par godina odlučila je da popularno slovo M „okači“ i na neke od tipičnih predstavnika SUV i krosover segmenta. Znam da to zvuči pomalo neprirodno, ali znam i to da me BMW do sada skoro nijednom nije razočarao nekim potezom. Takođe mi je poznato da je ukrštanje oznaka „X“ i „M“ potpuno opravdano tržišnim tokovima, jer već godinama brojne tjunerske kuće sasvim lepo žive od toga što prodaju dorađene modele „X6“ ili „X5“, sa više konjskih snaga i većim točkovima nego što to može BMW da ponudi. Pa zašto onda ne bi i sam BMW tako nešto uvrstio u svoju paletu? Kako je sve to na kraju ispalo, pokušao sam da saznam testirajući najnoviji X6 M.

Ako želite da se prevezete od tačke A do tačke B, a da pri tom ne budete primećeni, pogotovo ako je u pitanju gradska vožnja, BMW X6 M definitivno nije pravi izbor za vas. Reč je o automobilu koji čak i u najosnovnijoj verziji, pokretanoj nekim dizel motorom, poput magneta privlači pažnju prolaznika i tera ih da za njim, kao po automatizmu, okreću glavu. Malo je reći da je to kod testirane „M“ verzije u atraktivnoj crvenoj boji taj efekat još izraženiji, a kroz grad je nemoguće provući se neopaženo.

Za to su najzaslužniji neki detalji koji se uz „M“ oznaku podrazumevaju. Na prednjem delu automobila to su predimenzionirani otvori za dovod vazduha do hladnjaka motora i do interkulera, koji su tu ne zbog vizuelnog utiska, već zato što je zaista tehnički bilo veoma komplikovano obezbediti adekvatnu količinu vazduha za odvođenje viška toplote pri proizvodnji 555 konjskih snaga.

Takođe je izuzetno upadljivo ispupčenje na haubi, koje je bilo neophodno kako bi veliki V8 motor sa paketom turbina mogao da stane, ali je ono odlično uklopljeno sa već postojećim prelomima na limu, tako da čini agresivnu, ali skladnu celinu. Bokovi automobila se ne razlikuju preterano od klasičnog X6, ako se zanemare točkovi većeg promera, kao i obavezni „M“ logo na prednjim krilima.

Automobil možda najatraktivnije izgleda kada se posmatra sa zadnje strane, i to prvenstveno zbog četvorostrukog završetka izduvnog sistema, koji jasno stavlja do znanja da je u pitanju automobil koji pokreće motor sa V rasporedom cilindara. Kao da „M“ oznaka nije bila dovoljna, testirani model je bio opremljen dopunskim „M Performance“ paketom koji je nivo individualnosti podigao na još viši nivo.

Što se karoserije tiče, ova dodatna oprema podrazumeva prelep dodatni spojler u dnu prednjeg odbojnika, izrađen od ugljeničnih vlakana, kao i crnu dvodelnu masku hladnjaka, a svi ovi detalji su još više došli do izražaja zahvaljujući crvenoj boji karoserije. Na poklopcu prtljažnika se takođe našao dodatni spojler izrađen od kompozitnih materijala, a koji pored poboljšanja aerodinamičke stabilnosti, možda još više doprinosi vizuelnom utisku.

Ako se za karoseriju može reći da je kontroverzna, onda za unutrašnjost nema adekvatnog pojma koji bi je najtačnije mogao definisati. Ne zato što je ona po nečemu posebna i drugačija u odnosu na druge BMW-ove modele, već zato što iz pozicije vozača zaista ne bi bilo lako pogoditi o kakvom je automobilu reč. Pozicija sedenja je kao u kupeu, oblik sedišta takođe, ali prostranost i komfor bez imalo problema pariraju luksuznim limuzinama, ali kada se pogleda kroz prozor, postaje jasno da je reč o modelu sa povišenim klirensom, koji obezbeđuje povišenu poziciju.

Zaista, manje iskusan vozač kojem bi tek u automobilu bio skinut povez sa očiju bi bio u velikoj dilemi o kakvom je automobilu reč. Tu valjda i leži uspeh koncepta promovisanog modela X6, koji nudi kvalitete nekoliko tržišnih segmenata, ali u premijum pakovanju. Zato neću trošiti previše reči na to da ukažem na visok nivo završne obrade, ili kvalitet materijala bez premca, jer se to sve podrazumeva.

Takođe, tu je i dobro poznata BMW-ova filozofiija uređenja enterijera, koja podrazumeva preglednost bez obilja nepotrebnih prekidača, dok je ljubiteljima „gedžeta“ namenjen praktični iDrive sistem, što su sve detalji o kojima smo na stranama Top Speed magazina do sada nebrojeno puta pisali. Zato ću se truditi da skrenem pažnju na detalje po kojima je baš ovaj model poseban.

A bio bih nepravedan ako na prvo mesto ne bih stavio upravljač, koji takođe predstavlja deo „M Performance“ paketa opreme. Obruč je izuzetno masivan i presvučen alkantarom koja savršeno leži u rukama. U donjem delu, obruč je zaravnjen, a u gornjem se nalazi plavi prsten, tako da sam i tokom oštrije vožnje uvek imao jasan uvid u položaj upravljača i njegov uticaj na kontrolu automobila u krivini.

Pozicija sedenja je odlična, a kako se na obruču upravljača nalaze komande za promenu stepeni prenosa, mogao sam u potpunosti da budem skoncentrisan na upravljanje, jedino uz brigu da uz pomoć polugica na upravljaču motor održavam u željenom radnom režimu.

A motor je posebna priča. U BMW-u su se odlučili da u automobilu sa „M“ oznakom prvi put ugrade motor koji nema prirodno punjenje cilindara vazduhom, već je opremljen dvostrukim turbo-kompresorom, kako bi poboljšali ekonomičnost, i što bolje iskoristili radnu zapreminu od 4.400 „kubika“. Novi motor, u cilju uštede prostora, ima i neobičnu konstrukciju, tako da su turbine i katalizator smešteni u prostor između dva reda cilindara.

Zahvaljujući „Twin Scroll“ turbini koja poseduje dva kanala za strujanje gasova u turbinskom kolu, zavisno od radnog režima motora i broja obrtaja, ostvarena je neverovatno linearna kriva razvoja obrtnog momenta. Maksimum od 680 Nm je dostupan već pri zbunjujuće niskih 1.500 obrtaja, koji su na raspolaganju do 5.650 obrtaja, tako da je maksimalnom vučnom silom pokriven takoreći celokupan radni režim motora.

U praksi, ovakva karakteristika motora je od neprocenjive važnosti, pogotovo kada su u pitanju sportski automobili, jer je odziv motora trenutan, a ubrzanja linearna u svim stepenima prenosa, bez karakteristične „turbo rupe“, kao da automobil pokreće električni, a ne benzinski motor. Naravno, poređenje sa elektromotorom nikako nije na mestu kada je u pitanju zvuk motora. Turbo motori nisu garancija za „dobru muziku“, ali ne i kod testiranog X6 M.

Zvuk osmocilindarskog motora je impresivan, a “prateći vokali” koji dolaze iz izduvnog sistema se savršeno dopunjuju sa moćnim V8 baritonom, što me je stalno teralo da desnu pedalu pritisnem još jače. Naravno, u gradskim uslovima vožnje sa 555 konjskih snaga, svaki užitak u snažnom ubrzanju i zvuku motora vrlo brzo mora da bude propraćen i snažnim kočenjem, jer ubrzanje do 100 km/h traje samo 4,7 sekundi, dok se već posle 16,9 sekundi, automobil kreće brzinom od 200 kilometara na čas.

S obzirom da je model X6 u suštini SUV sa velikim klirensom i relativno visokim težištem, mnogo je uloženo u poboljšanje oslanjanja, kako zbog obilja snage i brzine koju „M” model može da razvije, ne bi bila ugrožena bezbednost. Na spisku standardne opreme se nalazi vazdušno oslanjanje, koje se u potpunosti nalazi pod kontrolom računara. Bez obzira da li je automobil prazan ili opterećen, klirens u zadnjem delu je konstantan, tako da bez obzira na raspored mase i broj putnika u kabini, X6 M ima relativno ujednačene vozne karakteristike.

Poniranja karoserije pri oštrim kočenjima su takođe redukovana, što pored poboljšanja upravljivosti u otežanim uslovima vožnje značajno skraćuje i kočioni put. Kako bi stabilnost bila maksimalno poboljšana, elektronika kontroliše i naginjanje karoserije, i u cilju izbegavanja prevrtanja, automatski koriguje oslanjanje. Ovi „elektronski stabilizatori“ po rečima BMW-ovih inženjera su efikasniji od klasičnih, ali ne utiču nepovoljno na udobnost.

Zaista je iznenađujući nivo stabilnosti koji model X6 M pruža tokom oštrije vožnje i ne razlikuje se mnogo od klasičnih limuzina, ali samo do određene granice. U jednom trenutku postaje jasno da je u pitanju automobil sa povišenim klirensom, ali situacija nikada nije dramatična i nikada se automobil ne nalazi u bezizlaznoj situaciji što u SUV klasi nije retkost. Aktivnoj sigurnosti znatno doprinosi i permanentni pogon na sva četiri točka, koji je, baš kao i oslanjanje, potpuno automatizovan.

Računar u kritičnim uslovima vožnje samostalno raspoređuje koliko snage se raspodeljuje po osovinama, čime se maksimalno odlaže intervencija elektronske kontrole stabilnosti, koja samo negativno utiče na performanse, jer deluje kočenjem pojedinih točkova. U najkraćem, nikada za upravljačem automobila sa visokim klirensom nisam imao taj nivo kontrole i nisam uspeo da dostignem taj nivo sportskog stila vožnje. Pre samog testa sam pomislio da ugradnja V8 motora od 555 konjskih snaga u model kao što je X6 nema mnogo smisla, ali posle nekoliko dana za upravljačem promenio sam mišljenje, jer je u pitanju i te kako sposoban sportski automobil koji uspešno konkuriše u nekoliko klasa.

Andrej Kulundžić/TopSpeed