TEST Alfa Romeo Stelvio Quadrifoglio: Zimske radosti (VIDEO)

08/04/2019. Andrej Kulundžić/TopSpeed

Sneg uglavnom otežava život vozačima, ali ponekad može da bude i zabavan. Pogotovo kada na raspolaganju imate „igračku“ kakva je Alfa Romeo Stelvio Quadrifoglio, supersportski SUV sa moćnim V6 motorom od 510 KS i Q4 pogonom

Svi znaju da sam kroz ljubav i posao „tesno“ povezan sa Porscheom. Isto tako, ne krijem da me raduju iskustva i sa drugim automobilima, naročito onim koji se mogu podvesti pod „rasne sportiste“. Italijanska marka koja je slavu stekla upravo u svetu automobilskog sporta i takmičenja još dvadesetih godina prošlog veka, nakon dugog lutanja i tavorenja, konačno se okrenula izvornim vrednostima sa dva fanstastična modela – Giulia Quadrifoglio i Stelvio Quadrifoglio.

Nedavno smo testirali ultimativnu limuzinu, a sada je na red došao prvi SUV italijanske kompanije, i to kakav!? Sa identičnim V6 bi-turbo motorom koji „vuče korene“ iz Ferrarija, a specifičan je po tome što iz relativno skromne zapremine od 2,9 litara izvlači fanstastičnih 510 konjskih snaga. Sve, dakle, navodi da je reč o supersportskom SUV-u, kreaciji koja ima zadatak da spoji nespojivo. Podsetiću vas da sportski automobili treba da budu što je moguće lakši i sa spuštenim težištem, dok SUV modeli teško mogu da „pobegnu“ od velike mase i visokog težišta.

Da se razumemo, u Alfi nisu „otkrili toplu vodu“. Niti su prvi, niti jedini koji su se usudili da ponude visokoperformantni SUV, no ta činjenica ne umanjuje sjaj ovog automobila... Pogotovo jer su Italijani to učinili još krajem 2017. u kompaktnom SUV segmentu. Dakle, pre BMW-a koji još uvek nije dostavio adekvatan odgovor na Stelvio Quadrifoglio, pa i Mercedesa čiji je GLC AMG 63 S stigao dosta kasnije. Jedino je Porsche sa Macan Turbo duže u igri na ovoj teritoriji.

No, da se vratim na Stelvio Quadrifoglio... Na oko mi se automobil dopada, iako ne pravi neki poseban otklon od običnih verzija u vizuelnom, koliko to čini u svakom drugom smislu. Odbojnik je nešto agresivnije oblikovan kako bi se napravilo mesta za veće usisinike vazduha, poklopac motora je, takođe, „prodisao“ zahvaljujući škrgama, bočni pragovi su „stanjeni“ dok najupečatljiviji utisak proizvodi zadnji kraj sa četvorostrukim „topovima“.

Naravno, znak raspoznavanja je i čuvena detelina sa četiri lista (quadrifoglio). Ona simbolizuje Alfine „sportiste“ i po njoj je ovaj model dobio dodatak u imenu. Moram da istaknem još jedan specifičan detalj testirani automobil je zbog zimskih pneumatika postavljen na fabričke felne od 20 coli, ali sa običnog Stelvia.

U enterijeru me je sačekala prijatna i svedena sportska atmosfera. Nema nekih velikih ekrana, tehnoloških „izloga“, šljaštećeg LED osvetljenja u „milion“ boja, ni previše dugmića te komandi. Italijani su veću pažnju usmerili na ono u čemu su neprevaziđeni – dizajn. Kokpit je odlično isprojektovan, tu su sportska sedišta u kombinaciji koža/alkantara sa rubovima opšivenim crvenim koncem, isto kao i trokraki profilisani upravljač, a poseban pečat daju elementi sa karbonskim reljefom na volanu, centralnoj konzoli, oko menjača i duž prednjeg panela.

Inače, kabina nudi prosečan nivo prostora za ovu klasu i unutra se mogu bez poteškoća mogu smestiti četiri odrasle osobe. To se i očekuje od jednog SUV modela dugačkog 4,7 m, širokog više od 2 m (sa retrovizorima) i visokog 1,68 metara. Međutim, malo je onih koji očekuju i traže brutalna vozna svojstva u svim oblicima, pa i u ovom.

Kako smo automobil dobili u periodu kada je sneg danima neumoljivo padao, odlučio sam da dam sebi oduška i da ga, pre vožnje na otvorenom drumu, o čemu ću nešto kasnije, „izvrtim“ po zavejanoj stazi Autokomerc karting centra. Svaki SUV mora biti u stanju da se izbori sa snegom pokrivenom tlom, međutim, budući da ovo nije bilo kakav već ekstreman automobil, rešio sam da ga svom snagom „nagazim“.

Srećom, 510 konjskih snaga se preko odličnog ZF osmostepenog menjača prenose na sva četiri točka. Q4 sistem zapravo radi tako što u normalnim uslovima pokreće zadnju osovinu, a po potrebi prosledjuje do 50 odsto snage na prednje točkove. Na trakciju i distribuciju snage utiče i DNA sistem sa četiri režima vožnje – N za neutralni, D za dinamični, A (all weather) za klizavo i R kao skraćenica od „race“. Tada motor, upravljanje i menjač podižu borbenu gotovost na najviši nivo, dok adaptivno oslanjanje maksimalno „zateže“ amortizere. Inače, sistem oslanjanja nudi tri stepena tvrdoće amortizera tako što je u „race“ modu moguće odabrati srednji nivo, u „dinamiku“ srednji, a u N i A modovima mekši.

Sa „jakim“ gasom u R modu, Stelvio Quadrifoglio je bacao sneg na sve strane uz urlik motora koji proizvodi nalet adrenalina. Posebno mi se dopale dve stvari to što se sva elektronska ograničenja gase i zvuk iz izduvnih cevi koji postaje još prodorniji. Istovremeno, automobil se nije nekontrolisano bacao već me je uverio da je poslušan koliko je to moguće u ovakvim vremenskim uslovima.

Naravno, za ovakav ples po snegu potrebno je gasom izbacivati zadnji kraj iz ravnoteže i munjevito „kontrirati“ volanom... I sve to dok vidno polje na mahove u potpunosti nestaje pod naletima snega sa svih strana. Srećom, pa stazu poznajem toliko dobro da po njoj mogu voziti zatvorenih očiju, inače se ne bih se usudio na ovakvu akrobatiku na nekoj drugoj uzanoj, a meni nepoznatoj stazi. Moram da naglasim da uživanje nije predugo trajalo, baš kao što sam i očekivao.

Naime, nakon nekoliko krugova, sva ta silna proklizavanja i prazan hod automobil je prepoznao kao opasnost po menjač i diferencijal pa je za svaki slučaj aktivirao tzv. „safe mode“ i isključio integralni pogon. Ako se pitate kako onda Porsche, BMW i drugi organizuju Winter Driving Experience sa mnogo drifta u kontinuitetu, imajte na umu da automobili na te događaje stižu sa specijalno podešenim softverom.

Naravno, tokom ovog prvog dela testa, nisam u potpunosti mogao da osetim performanse, već sam samo dobio nagoveštaj svega onoga za šta je Stelvio kadar. Tek me je izlazak na „očišćene“ drumove uverio koliko je ovo dobar automobil. Tim pre jer su putevi ostali vlažni i klizavi, a čak i kada je tako, „Italijan“ pokazuje zavidan nivo vozne dinamike i savršenu kontrolu.

Pre svega bih pohvalio trakciju – uposliti svih 510 KS uz pun gas po klizavom jepravi izazov, koji Stelvio lako rešava. Ipak, prava je šteta što motor u „dynamic“ modu nije isto raspevan kao u „race“ modu, gde iznad 5.000 obrtaja, kada se potpuno otvore izduvni ventili, „šestak“ reži poput velike, besne mačke! Inače, s obzirom da kazaljka obrtaja nemilice skače prema crvenom polju, u „race“ modu na instrument tabli se pale žute lampice koje upozoravaju da ste blizu 7.000 obrtaja i na pragu limita - tada desnom rukom treba „ošamariti“ veliku polugu za menjanje stepena prenosa.

Osim što je sa ubrzanjem do „stotke“ za ispod 4 sekunde hitar poput munje, Stelvio je iznenađujuće upravljiv. Volan je izuzetno komunikativan i britak, a visok nivo stabilnosti je postignut spuštenim oslanjanjem, proširenim tragom točkova (10 mm napred, 22 mm nazad) i dobrim rasporedom mase. Upravo visok nivo kontrole za mene predstavlja srž svakog sportskog automobila. Jer, šta će vam 500 i „kusur“ snaga ukoliko se one ne mogu precizno i pravovremeno preneti na podlogu!? Ili ako kočnice ne mogu adekvatno ispratiti sve te brzine, pa usporenja nisu srazmerna ubrzavanjima. A Stelvio u svemu tome uspeva i zato zaslužuje najvišu ocenu.

Na kraju, kao automobil dopadljivog dizajna i vrhunskih voznih svojstava, Alfin SUV u najsnažnijem izdanju jednako izaziva emocije i asocira na slavnu tradiciju italijanske marke. Na ovom testu pokazao se kao istinski sportista „zarobljen“ u telu SUV-a - može biti jednako dobar na stazi kao što je Nurburgring ili na nekom planinskom putu kao što je recimo čuveni Stelvio prevoj u Alpima između Italije i Švajcarske, po kojem je i dobio ime.

Andrej Kulundžić/TopSpeed