REPORTAŽA Mitsubishi L200: Osvajanje vrha!

Krajem prošle godine, Mitsubishi je predstavio novi L200, a prezentacija i prva vožnja za srpske predstavnike medija održana je na poprištu jedne od najznačajnijih bitaka u istoriji našeg naroda, na planini Nidže i vrhu Kajmakčalan

Ima dosta toga nesvakidašnjeg u nastupu kompanije Mitsubishi Motors širom sveta, pa i kod nas. Međutim, ono što je posebno uvek interesantno, to su modeli. Nema ih mnogo, ali svaki sa sobom nosi deo istorije i predstavlja, skoro, pa legendu. To je slučaj i sa šestom generacijom L200, čuvenog pikapa, koja je krajem 2018. imala svetsku premijeru, a sada je debitovala na našem tržištu. I to kako...

Kompanija Inoto Motors koja je zvanični i ekskluzivni uvoznik i distributer vozila Mitsubishi za Srbiju i Crnu Goru, organizovala je višednevnu prezentaciju u Severnoj Makedoniji. Tačnije, na planini Nidže i mestu koje za nas ima izuzetan istorijski značaj - vrhu Kajmakčalan! Upravo tu se odigrala jedna od ključnih bitaka u Prvom svetskom ratu u kojoj je srpska vojska 1916. godine odnela važnu pobedu i praktično omogućila proboj Solunskog fronta. To je težak teren, rezervisan samo za prave heroje.

I Mitsubishi L200 se može, na izvestan način, smatrati herojem ove kompanije, i to na globalnom nivou. Prva generacija predstavljena je pre nešto više od četiri decenije, tj. 1978. i od tada je prodato više 4,7 miliona primeraka u različitim karoserijskim verzijama, ali ovo je u suštini bio i ostao pikap. Robusna, „radna mašina“ rezervisana, mahom, za nepristupačne terene, koja je u Evropu stigla 1991. Sa novom, šestom generacijom, japanski proizvođač je rešio da malo revidira ovo shvatanje. Za razliku od prethodne, pete generacije, promenjeno je više od 4.200 komponenti i delova, što je približno više od polovine, tako da se L200 zaista može smatrati novim.

Sve u svemu, iz Beograda je ka jugu, put Skoplja, pa pored Velesa, Prilepa i Bitolja, ka lovištu „Nidže“ na istoimenoj planini koja deli Severnu Makedoniju i Grčku, krenula ekspedicija od četiri modela L200, ali u različitim karoserijskim verzijama, tj. sa različitim nadgradnjama tovarnog prostora.

Međutim, to nije ono što je suštinski novo kod ovog modela. Ne! Inženjeri su sada prednji deo vozila podigli za 40 mm radi bolje preglednosti, a samim tim su i svetlosne grupe podignute za 100 mm u odnosu na prethodnu generaciju, te su zaštićenije od oštećenja i prljanja. Kabina je mahom zadržala postojeći izgled, ali su pojedini detalji osavremenjeni, poput upravljača, komandi menjača iza njega, centralne konzole sa ekranom u boji, itd.

Ono što je posebno značajno, a problem je kod većine pikap vozila, jeste komfor pozadi. E, to su ovde inženjeri japanskog proizvođača veoma dobro rešili. Istina, udobnost je manja nego napred, ali prostora ima dosta i sedi se dobro, pri čemu je ugao naslona baš kakav treba da bude. To je postignuto zahvaljujući specifičnom „J-line“ bočnom profilu kabine, sa zakošenim donjim delom koji Mitsubishi pažljivo „neguje“ kod ovog modela.

Inače, na našem tržištu su u ponudi dve verzije - Club Cab i Double Cab. Kod prve je tovarni prostor dug 185 cm, a kod druge, sa dva reda sedišta 147 cm. Bez obzira na to, putovanje prvog dana, mahom auto-putem, pa malo regionalnim drumovima i na kraju desetak kilometara makadamom, prošlo je sasvim dobro, bez prevelikog zamora.

Konačno, ta poslednja deonica, bez asfalta, bila je i laki uvod za avanturu narednog dana, a to je uspon na vrh Kajmakčalan. I pored idealnih vremenskih prilika, uspon do čuvenog vrha planine Nidže je izuzetno težak. Pravi off-road izazov! U početku, u listopadnoj šumi na približno 1.000 metara nadmorske visine i nešto više, podloga je peskovita tako tako da joj se L200 lako može prilagoditi zahvaljujući komandi izbora moda off-road vožnje koji nudi opcije šljunak, blato/sneg, pesak i kamen.

Time se automatski prilagođava režim rada motora, transmisije, aktivne kontrole stabilnosti (ASC), kontrole proklizavanja (TC) i kontrole blokade točkova pri kočenju (ABS). Tu je odmah i rotacioni selektor 4WD pogona koji nudi izbor između 2H, 4H, 4H sa blokadom centralnog diferencijala i 4L sa redukcijom. Pritom, sada je promena sa pogona na zadnje točkove, tj. 2H u pogon 4x4 za veće brzine, dakle 4H moguć do 100 km/h. U obrnutom slučaju, brzina kretanja nije problem.

Bilo kako bilo, za uspon i probijanje kroz četinarsku šumu, preko vlažne trave i kasnije prašine, 4H sa blokadom centralnog diferencijala bio je sasvim adekvatan izbor. Tek, pri samom vrhu, kada je podloga bila kamenita, a put veoma strm i prepun rupa, koje su dovodile do toga da točkovi gube kontakt sa tlom, bilo je povremeno potrebe 4L sa blokadom centralnog diferencijala.

Novi turbo-dizel motor od 2.268 ccm sa 150 KS i 400 Nm maksimalnog obrtnog momenta, uz automatsku šestostepenu transmisiju, nema nikakvih poteškoća da se izbori sa zahtevima koji su pred njega postavljeni. Hrabro vuče gore, ka vrhu... I za nepuna četiri časa vožnje i nekih 25 kilometara, doduše uz pauze radi snimanja i fotografisanja, četiri L200 stižu do ispod samog vrha Kajmakčalan na 2.511 metara nadmorske visine sa kojeg se pruža predivan pogled na Bitoljsku kotlinu, ali i sever Grčke, budući da se nalazi na samoj granici.

Iskusni planinari kažu da je slilazak obično i teži i opasniji... Ima u tome istine, ali ovaj pikap je opremljen HDC (Hill Descent Control) sistemom. Uz njegovu pomoć pri strmom spuštanju moguće je kontrolisati brzinu u rasponu od 2 km/h do 20 km/h.

Opet, iskusni ekonomisti i ljudi iz automobilske industrije znaju da je osvojiti vrh nekog segmenta sa određenim modelom često lakše, nego se na njemu održati. Mitsubishi sa novim L200 ima dobre predispozicije za to, jer u pitanju je savremeno vozilo za teške terene, koje se istovremeno odlično snalazi i na asfaltu.

Pa, čak i u gradu gde ga veličina, odnosno dimenzije malo ograničavaju, ali uz sistem kamera i senzora i tu je većina problema rešena. Ono što svaki potencijalni kupac treba sam sa sobom da razreši je da li će se opredeliti za osnovnu verziju čija cena počinje od 24.500 evra bez PDV-a ili za onu najluksuzniju od 33.000 evra plus PDV. Naravno, postoji i neka „zlatna sredina“, ali ako se već vrhovi osvajaju, onda to treba činiti herojski do kraja!

Zoran Živkov/TopSpeed

Kajmakčalan
Sa 2.524 metara nadmorske visine Kajmakčalan je najviši vrh planine Nidže. Nalazi se samoj granici Severne Makedonije i Grčke i sačinjen je od metamorfnih stena gnajsa i granita.

U Prvom svetskom ratu bio je poprište najžešćih borbi na Solunskom frontu i istovremeno mesto na kojem je srpska vojska, uz velike žrtve, odnela istorijsku pobedu u jesen 1916. Zauzimanje Kajmakčalana olakšano je srpskoj 1. armiji i francuskim snagama da nastave operacije, pa je mesec dana kasnije osvojen pojas oko Bitolja, uključujući, i sam grad, što je za srpsku vojsku imalo značaj oslobođenja prvog komada, tadašnje, otadžbine.

Kasnije, nakon dve godine zatišja, kod proboja fronta 1918. ova strateški važna tačka u velikoj meri je opredelila konačni ishod bitke. Na samom vrhu nalazi se spomen kapela sa urnom u kojoj je bilo srce doktora Arčibalda Rajsa, jednog od malobrojnih iskrenih prijatelja našeg naroda. Nešto malo niže, nalazi se i kosturnica sa posmrtnim ostacima poginulih boraca. Nažalost, kao i većina spomenika iz naše istorije, i ovaj je prilično oronuo i zapušten, što samo govori o nama i našem odnosu prema precima.