EKSKLUZIVNI TEST Ferrari Portofino: Za svako doba i svaki dan!

Portofino je automobil koji se izdigao iznad statusa modela kojim se ulazi u ponudu čuvenog italijanskog proizvođača. On kombinuje sportski stil i eleganciju, nudi komfor jednog GT-a, a ima i mogućnost brze transformacije u kabriolet

Nekada je „osnovni model“ ili takozvana „ulaznica“ u svet „propetog konja“ bio model California. Pre dve godine, na Salonu automobila u Frankfurtu, Ferrari je odlučio da okonča tu priču, te je predstavio novi, lakši i brži adut domaćeg imena Portofino.

Da... Novi GT sa 2 + 2 sedišta, tvrdim elektro-pomičnim krovom i V8 motorom dobio je ime upravo po idiličnom ribarskom selu na obali Ligurnijskog mora koje je vremenom postalo globalna turistička atrakcija. Ovo mesto je čak proglašeno jednim od najlepših u Italiji i neosporno je da ima šarma... Vremenom je čak postalo internacionalni sinonim za eleganciju, sprotski stil i luksuz.

A Ferrari je upravo to i želeo, da se njegov Portofino poveže sa mestom Portofino. S tim u vezi, čak je predstavio i posebnu promotivnu boju „Rosso Portofino“. Nažalost, meni „u ruke nije pao“ crveni Ferrari, već crni! Iskreno, bilo bi lepše da je crven, ali ako ništa drugo, barem je pravi Ferrari Portofino, koji se inače na tržištu pojavio početkom prošle godine i to najpre u Aziji, a tek kasnije u Evropi.

No, pre nego što nastavim dalje, da se samo za trenutak vratim prethodniku Portofina... Model Ferrari California, kasnije i „T” verzija, uopšte nisu bili neuspešni. Naprotiv! Tokom decenije na tržištu prethodnik je pronašao put do više od 11.000 kupaca. Još ako se u obzir uzme činjenica da je Ferrari bar 70% prodaje ostvario putem licitacija, dakle, po cenama koje su i veće o redovnih, California i California T su mogle biti sve, samo ne neuspešni modeli!?

Logično da se onda nameće pitanje zašto se Ferari odlučio na potpuno nov model, veoma slične, zapravo identične, koncepcije, sa četiri sedišta i motorom napred? Zlobnici će reći da je kvalitet izrade prethodnika bio, ne problematičan, već, recimo, ispod standarda kuće. I to je delimično tačno, mada italijanski proizvođač tvrdi da je u osnovi želja da se tržištu ponudi supersportski automobil koji je lako i jednostavno voziti svaki dan. Znači, Ferrari Portofino je i pored toga što je zadržao koncepciju svog prethodnika u osnovi novi automobil.

Pojava je, doduše, malo agresivnija i kompletno ovaj Grand Tourer izgleda krupniji nego što zapravo jeste, tako da se čini još bližim „većoj braći“ kao što su GTC4 Lusso i 812 Superfast. Međutim, Portofino i dalje ima nešto preko 4,5 metara dužine, 1,9 širine i visinu od 1,3 metra, ali je zanimljivo da je međuosovinsko rastojanje od 2.670 mm u milimetar identično kao kod California. Linije i forme na karoseriji su, ipak, oštrije i ostavljaju bolji utisak na posmatrača.

Velika rešetka hladnjaka je novog dizajna, u skladu sa trendovima kuće, a tu su i novi dodatni inovativni uvodnici vazduha za hlađenje kočnica smešteni na samim ivicama svetlosnih grupa, gotovo u lukovima oko točkova i sa odvodima na boku vozila, kako bi se smanjio otpor vazduha. Inače, svetlosne grupe su potpuno u LED tehnologiji, napred prilično izdužene, a pozadi okrugle, budući da se tako vizuelno bolje uklapaju u sa ostalim formama i detaljima.

Pred inženjerima Ferrari dizajnerskog centra bio je nimalo lak zadatak da aerodinamiku Portofina prilagode određenim situacijama. Budući da je ovo kupe-kabriolet trebalo je „pomiriti“ dva oblika karoserije... Jedan, kada je tvrdi krov na svom mestu i drugi, kada je „spakovan“ u prtljažnik, čija je zapremina, inače, sasvim solidnih 292 litra. Uz sve to, trebalo je primeniti i različite ultra-lake, a izdržljive materijale.

Nova šasija izrađena je od aluminijuma, tačnije od 12 vrsta njegovih različitih legura u zavisnosti od potreba i pozicija na kojima se nalaze. Tako su, recimo, A-stubovi kod modela California napravljeni od čak 21 komponente, dok su kod Portofina izrađeni iz jednog komada. Posebno projektovani odlivci sa šupljinama i novi način ukapanja učinili su da automobil bude čak 35 % čvršći u odnosu na svog prethodnika.

Generalno, Ferrari se potrudio da Portofino izgubi na masi gde god je to moguće... Tako su uštede napravljene kod šasije i karoserije, ali i na motoru i menjaču, sedištima, ventilacionom sistemu, armaturnoj tabli itd. Rezultat toga je da sa ukupnom masom od 1.664 kg, „portofino“ ima čak 80 kilograma manje nego California T.

A da li se ova rigorozna „dijeta“ odrazila možda na komfor ili kvalitet izrade i materijala? Pa, odgovor je negativan... Kao i njegovi prethodnici i Portofino je automobil izuzetne elegancije, nastao u trkačkom duhu, a opet sa namerom da zadrži ekskluzivnost i pokaže snagu marke Ferari. Marke koja pokreće emocije, ali i koju pokreću emocije. I onda tu ima malo italijanske opuštenosti, pomalo nepreciznosti, mada generalno situacija je pod kontrolom.

Dizajnerski i stilski, pa kada je tu umešan još i Pininfarina, tradicionalni partner kuće, tu mesta nekim većim zamerkama nema. Mislim, prilikom stvaranja „portofina“ Ferari je razgovarao sa mnogo svojih kupaca i to je verovatno jedno od najvećih ispitivanja tržišta koje je ikada napravljeno, a sve sa ciljem da se na minimum svede mogućnost greške, odnosno to da se ode u pogrešnom pravcu. I ima tu nekih detalja koji, meni lično, zasmetaju, ali mogu da ih i oprostim?!

Jer, kakav enterijer treba da ima automobil koji košta više od 220.000 evra? Pri tome treba uzeti u obzir da je ovo, u osnovi sportski automobil, pa još kupe sa dvoja vrata i sa 2 + 2 sedišta, koji se pretvara u kabriolet za 16 sekundi... I možda mi to “+ 2” sedišta pozadi nekako i najviše smeta, tj. iritira mi razum kao one „bajke“ koje predsednik stalno priča, te prosto ne znam u kojoj situaciji bih seo tamo! Ne, ne smem ni da zamislim... To je prostor koji se može koristiti samo kao dodatni prtljažnik. Ne pomaže tu ni dodatnih 50 mm prostora koji Portofino ima u odnosu na svog prethodnika! Zato, kao i kod većine GT-a, ljudskim bićima, pa i onim manjeg rasta, duži boravak na poziciji “+ 2” ne preporučujem!

Na sedištima napred, priča je sasvim drugačija... Prvo, ona su veoma udobna i odlično profilisana tako da čvrsto drže telo u svom „zagrljaju“. Upravljač je jedan od najboljih sa kojim sam se do sada sreo. Kombinacija je karbona i kože, ima na sebi komandi upravo onoliko koliko je potrebno... Eh, tu su i komande pokazivača pravca. One jednostavno nisu mogle biti smeštene na „standardnu“ poziciju iza upravljača, jer tu su ogromne komande sedmostepenog automatskog F1 menjača!

Da, dosta toga je ovde, što se tiče sistema, pa i samih sklopova, ali pre svega principa rada, preuzeto iz F1, od tima Ferrari. Tu je čak i onaj multifunkcionalni selektor modova, koji je još davno Mihael Šumaher nazvao „Manettino“ i to ime se sada odomaćilo. On služi za izbor moda vožnje - Comfort, Sport i ESC Off. Nasuprot njemu, takođe dole, ali sa leve strane upravljača nalazi se dugme start/stop, što znači da Ferrari Portofino veoma lako i brzo možete pokrenuti iz mesta... Dovoljno je samo da levom nogom pritisnete kočnicu, palcem leve ruke crveno dugme, a desnom povučete komandu menjača i ubacite u prvi stepen prenosa, otpustite nogu i krenete!

Ukoliko želite još žustriji start, tu je i Launch Control sistem koji je aktivira uz pomoć komande na centralnoj konzoli... A tu, umesto „klasične“ ručice menjača nalaze se još dva dugmeta, „R“ za „hod“ u nazad, „Auto“ za situacije kada ćete prepustiti elektronici da sama vrši promene stepena prenosa. Instrument tabla je pregledna i jasna, kakva uostalom i treba da bude kod sportskih automobila. Pokazivač broja obrtaja sa indikatorom stepena prenosa je postavljen centralno, a levo su još dva okrugla analogno-digitalna pokazivača temperature rashladne tečnosti i ulja u motoru, dok je desno je brzinomer. E sad, sve ove informacije lako je uočiti ukoliko dan nije sunčan ili ako je krov podignut... U protivnom, to problem!

I kada sam kod preglednosti, ne dopada mi se ni položaj velikog centralnog displeja od 10.2 inča, osetljivog na dodir... On je postavljen prilično nisko, tako da ste prinuđeni da pogled spuštate u kokpit, što u nekim situacijama može biti opasno! Manje opasno je, ipak, to što me baš nisu impresionirale komande ventilacionog sistema, koje kao i još neki detalji, pa onda JBL audio sistem, u ovakvom automobilu deluju prilično jeftino... Preciznije, ovo kvari onaj doživljaj luksuza i prefinjenosti.

Ipak, sve ovo može biti oprošteno kada se začuje „pesma“ V8. Istina, malo prigušena zbog dva turbo-punjača, ali ovo je i dalje onaj moćni agregat od 3,9 litara iz modela California T, koji je 2016, 2017. i 2018. proglašen za „Motor godine“ u svetu. Međutim, sada je malo „dorađen“ u Maranelu i ima 40 KS više, tačnije ukupno 600 konjskih snaga pri 7.500 obrtaja u minuti. Maksimalni obrtni moment mu je 760 njutnmetara u rasponu između 3.000 i 5.250 o/min. Rado se odaziva na komandu gasa, tačnije za manje od sekunde i „turbo-rupe“ praktično nema. Ovo je postignuto zahvaljujući „Variable Boost“ programu koji usaglašava obrtni moment i izbor stepena prenosa.

Sedmostepeni automatski menjač snagu prenosi, naravno, na zadnje točkove i u manuelnom modu radi veoma dobro... U automatskom, ponekad zna malo da se koleba, pogotovo u situacijama kada pokušavate opušteno da „krstarite“ putevima. Sve u svemu, Ferrari Portofino do „stotke“ stiže za 3,5 sekunde, a do 200 km/h potrebno mu je 10,8 sekundi. Maksimalna brzina je preko 320 kilometara na čas. Dakle, za „entry level“ model, sasvim dovoljno!

A opet, ovo jeste Ferrari koji možete voziti svaki dan. Oštar je, ali nije nervozan... Jedino mi se čini malo „lak“ na upravljaču, jer ovo je prvi GT u familiji Ferrari koji ima elektro-servo, tj. EPS (Electric Power Steering). To ne znači da upravljanje nije precizno, već da je osećaj na volanu nekako čudan. Kao da je ceo automobil previše lagan i bio bih mirniji sa više otpora prilikom okretanja upravljača. A što se tiče prianjanja napred, ono je za svaku pohvalu i veoma impresivno. Zapravo, prosto je neverovatno koliko dobro možete postaviti automobili pri ulasku, a onda ga i voditi kroz krivinu! Svemu ovome svakako doprinosi i prilično dobra distribucija mase po osovini u odnosu 46 prema 54 % napred/nazad.

Kada je reč o stabilnosti zadnjeg dela tu treba napomenuti da je Ferrari po prvi put kod ovog tipa automobila primenio elektronski zadnji diferencijal (E-Diff3) i to treće generacije, koji je usaglašen sa F1-Trac sistemom kako bi mehanički grip i kontrola kada se vozi na samom limitu bili još bolji. Potom, inženjeri su dosta radili na sistemu oslanjanja. Uvođenjem tvrđih opurga i amortizera ispunjenih magnetnim fluidom, odnosno SCM-E (Magnetorheological Damping System), koji aktiviranjem komande na upravljaču postaju još tvrđi, bočno naginjanje Portofina u krivinama je manje, a time i stabilnost bolja.

Brembo kočnice su veoma efikasne i nemaju problema sa zaustavljanjem. Sa brzine od 100 km/h do potpunog mirovanja to će učiniti u svega 34 metra. No, i tu treba biti oprezan, jer za precizno doziranje intenziteta kočione sile potrebno je steći naviku. U protivnom, neko vam se može „useliti“ u prtljažnik! U svakom slučaju, „portofino“ se može smatrati više članom porodice Ferrari nego model California. On je brži, lakši i lepši... Konačno, i kvalitet izrade je bolji, tako da ona priča o „ulaznom“ modelu u svet čuvene italijanske marke pomalo gubi na značaju.

Pre bi se moglo reći da je ovo Ferrari koji se može se voziti svaki dan, bez obzira na vremenske prilike. Sa ili bez krova, komfor je sasvim dobar, a vrtloženje vazduha i buka, zahvaljujući novom deflektoru smanjeni su za 30 % u odnosu na prethodnika. E sad, možda nije onako neobuzdan i strastven kao, recimo 488 GTB ili neki drugi rođaci iz „štale propetog konja“, ali i dalje ovo je jedan pravi Ferrari.

Zoran Živkov/TopSpeed

Ferrari Portofino

Karoserija kupe/kabriolet, 2/4 vrata/sedišta; d x š x v 4.586 x 1.938 x 1.318 mm, međ. rast. 2.670 mm; zapremina prtljažnika 292 litara; masa 1.664 kg
Motor benzin, V8, twin-turbo, 3.855 ccm, 600 KS pri 7.500 o/min; 760 Nm u rasponu 3.000 - 5.250 o/min
Transmisija automatska, sedmostepena, F1 dual-clutch; pogon nazad
Ogibljenje nezavisno, napred udvojena aluminijumska trouglasta ramena sa upornicama, spiralne opruge, anti-roll bar; nazad multi-link, spiralne opruge, anti-roll bar
Kočnice Brembo, samoventilirajući karbon-keramički diskovi napred 390x34 mm i nazad 360x32 mm
Pneumatici napred 245/35 ZR20, nazad 285/35 ZR20
Performanse 0 - 100 km/h za 3,5 s; preko 320 km/h; 17,7 l/100 km, 267 CO2 g/km
Cena oko 220.000 evra (u Nemačkoj)

Rejting
▲ atraktivna pojava i šarm, izuzetne performanse, brzina transformacije i upotrebljivost
▼ kvalitet pojedinih detalja u enterijeru i nisko postavljen centralni displej

Utisak
Neverovatno brz, lagan i atraktivan, Portofino je Ferrari koji se može voziti svaki dan, tokom cele godine