MotoGP Aragon Grand Prix: Rins pobednik, Mir lider šampionata!

Suzuki mora biti više nego zadovoljan jučerašnjom VN Aragona, iako nije ostvario istorijsku dvostruku pobedu, budući da je trećim mestom, Joan Mir izbio na lidersku poziciju u šampionatu, četiri trke pre kraja

Indisponiran i van forme nakon pada i povrede na slobodnom treningu prve trke sezone u Jerezu, Alex Rins je pokazao da nipošto nije zaboravio kako se vozi i pobeđuje, te je veoma mudrom vožnjom, došao do nove, treće pobede u svojoj karijeri.

Solidan start i „hladna glava“ u početnoj fazi pomogla mu je da se „zakači“ za Vinalesa, koji je do tada vodio, te da ubrzo izbije i na vodeću poziciju, koju nije ispuštao do linije cilja, uprkos velikom pritisku u finalnim krugovima od strane Alexa Marqueza, koji bi možda čak i pobedio, da nije napravio dve greške u samom finišu.

Ohrabren drugim mesto u Le Manu, Marquez mlađi je i u Aragonu pokazao da je izgleda napokon ovladao Hondom te je zaista malo nedostajalo da ga vidimo na vrhu pobedničkog postolja. No, za svega nedelju dana, voziće se „repriza“ u vidu VN Teruela, na istoj ovoj stazi, pa ništa nije nemoguće.

Odličan treći bio je Joan Mir, koji je napokon startovao sa nešto bolje pozicije, ali je u finalnoj fazi trke popustio pod naletom Marqueza, dok se nalazio iza Rinsa i kada se očekivala dvostruka pobeda Suzukija, prva još od 1982. godine na Hockenheimu, kada su se na podijumu našli Randy Mamola, Virginio Ferrari i Loris Reggiani, sva trojica na Suzukijima.

No, čak i ovako, Suzuki se ponovo našao sa dva motocikla na pobedičkom postolju, po prvi put nakon Misana 2007. godine, a osvojeni su veoma važni bodovi za Mira u šampionatu vozača. Time je Joan prestigao Quartarara i izbio na vodeću poziciju, četiri trke pre kraja, a Suzuki po prvi put nakon 2000. godine i Kenny Roberts Juniora.

S druge strane, Aragon je bio apsolutna propast za Yamahu, koja se pokazala kao najbrža na gotovo svim slobodnim treninzima i u kvalifikacijama, ali je u trci nastao neočekivani problem sa pneumaticima, tačnije izgleda prevelikim pritiskom, pa su i Vinales, a naročito Quartararo i Morbidelli, počeli da rapidno gube tempo.

Problem je bio toliki da je Fabio na kraju završio na 18. poziciji, van poena, baš onda kada su mu preko potrebni u finišu šampionata, dok je Vinales ipak uspeo da se izbori za 4. mesto, a da je trka potrajala još jedan krug, verovatno bi „vratio“ i treću poziciju od Mira.

Ducati je ponovo bio ispod proseka, ali s obzirom na očajne kvalifikacije, 7. mesto Doviziosoa je više nego uspeh, dok su Miller i Zarco na cilj stigli deveti, odnosno deseti. Jedini koji je trku završio pre kraja, u šljunku, jeste Bagnaia, za koga je Aragon zaista bio vikend za zaborav.

Pored odličnog rezultata Marqueza, u Hondi mogu biti zadovoljni i Nakagamijem, koji je na cilj stigao peti, prestigavši u poslednjoj krivini Morbidellija, te je još uvek jedini vozač koji je završio sve trke ove sezone u prvih 10. „Taka“ je istovremeno i peti u generalnom plasmanu, na 29 poena zaostatka od Mira te je i dalje u igri za šampionsku titulu, mada više matematički, nego li realno.

No, kako se ovaj šampionat odvija i kako favoriti, baš kada se čini da su pronašli sebe i formu, „padaju“, ništa nije isključeno. Uostalom, na ovoj trci dobili smo i osmog različitog pobednika ove sezone, a koliko je bilo „šareno“ u Aragonu, govori i činjenica da bi osmi pobednik bio i da je pobedio i Marquez ili Mir.

Istovremeno, ovo je bila prva trka još od Rio de Janeiro 1999. godine gde na startu nismo imali niti jednog šampiona iz „kraljevske“ klase, aktuelnog ili bivšeg, budući da je Marc Marquez i dalje kod kuće i sanira povredu ruke, te da je Valentino Rossi bio pozitivan na COVID-19 te primoran da propusti ovu, a verovatno i narednu trku.

Đorđe Pavićević/TopSpeed