CLASSIC TEST Opel GT: Džepna raža

Model GT je bio ne samo Opelov prvenac u svetu sportskih automobila, već i prvi model koji nastao kao plod rada tada novog Opelovog dizajnerskog studija, a neodoljivo podseća na kultni Chevrolet Corvette, što svakako nije slučajnost

Možda se danas ne svrstava u kategoriju kultnih automobila koji su ostavili dubok trag u automobilskoj industriji, ali je Opel GT, ako ništa drugo, onda bar za nemačkog proizvođača izuzetno značajan. To je prvi model koji je nastao u tada novom dizajnerskom centru u Riselhajmu, a promovisan je 1965. godine, ali još u formi koncepta Experimental GT.

Već sledeće godine, zahvaljujući pozitivnoj reakciji publike i medija, na Salonu automobila u Frankfurtu zablistala je i serijska verzija. Dizajn GT-a neskriveno podseća na Cheveolet Corvette Stingray. Sličnost sa popularnom “ražom” nije slučajna, jer je Opelov dizajnerski centar nastao po uzoru na General Motorsov kompleks u Mičigenu, pa je sasvim očekivano da dolazi do razmene ideja, pogotovo zato što je reč o udaljenim tržištima.

S druge strane, ne treba prevideti da su u pitanju automobili potpuno druge klase, te da kao takvi, jedan drugom nisu predstavljali konkurenciju. Veliki broj je prodat i na ovom tržištu, a za pretpostaviti je da je predstavljao idealan izbor za sve vozače koji nisu imali dovoljno novca za “korvetu”, a dopadao im se ovaj futuristički dizajn.

I, zaista je tako! I dan-danas, čak i uživo, ovaj maleni automobil izgleda atraktivno. Toliko je nizak pa izgleda da ga je moguće preskočiti, a dužina koja gazi tek desetak centimetara preko četiri metra se danas smatra za prilično skromu. I pored toga, bočna linija je prelepo izvajana.

Tih godina su u Opelu mnogo polagali na aerodinamiku, tako da je automobil tokom razvoja proveo mnogo vremena u vazdušnom tunelu. Strujanje vazduha je tako dobro usmereno da je postignut koeficijent otpora vazduha skoro na nivou Porscheovog modela 911, što je za ovaj mali višestruko jeftiniji automobil bio izuzetan uspeh.

Pored prednjeg dela inspirisanog modelom Corvette i karakterističnih sklopivih farova, zaštitni znak ovog automobila predstavljao je i neobičan “rep”. Naglašen zadnji spojler i svetlosne grupe postavljene na površinu duboko usađenu ka prtljažnom prostoru nisu bili samo šminka. Ovakav oblik je obezbeđivao takvo vazdušno strujanje koje je eliminisalo stvaranje vazdušnog džepa sa potpritiskom iza automobila, tako da se on neuporedivo lakše probijao kroz vazduh.

Kada je mehanika u pitanju, GT se u velikom broju tehničkih rešenja oslanjao na Kadetta. Ipak, inženjeri su insistirali na izmeštanju motora ka nazad, ne bi li bio poboljšan raspored mase po osovinama. Napravljen je jedan prototip sa novom pozicijom bloka motora, koji je testiran na Nurburgringu, a koji je zahvaljujući performansama koje je pokazao, dobio svetlo za serijsku proizvodnju.

Prednja osovina je vođena preko nezavisnog oslanjanja, dok se pozadi nalazi kruta osovina. Ne baš idealno rešenje u klasi sportskih automobila, ali se pokazalo kao efikasno, pogotovo na američkom tržištu.

Tokom testa ovog neobičnog automobila bili smo u prilici da se malo “poigramo” sa ovom legendom, naravno, ne previše. Stabilnost nije fantastična, a to dobrim delom može da se pripiše starim pneumaticima, ali nejednako zanošenje prednjeg i zadnjeg dela je ipak posledica zastarelog oslanjanja.

Ipak, kako je reč o nekoliko decenija starom automobilu, više vremena smo proveli u laganoj vožnji. Ono što nas je iznenadilo je sa kojom se lakoćom, čak i vozač većeg stasa, smešta za njegov upravljač. Čak je i izalazak iz ovako malog i niskog automobila jednostavan. Sama sedišta su udobna, i obuhvataju telo, kao u najboljim, novim modelima.

Upravljač nije podesiv, ali je njegova pozicija dobra, a kako je obruč veliki i tanak, pogled na tablu sa instrumentima je uvek slobodan. Sa masivnog centralnog grebena se uzdiže ručica menjača, koja se uvek nalazi na dohvat ruke.

U najkraćem, ovo je jedan od retkih “oldtajmera” koji pruža pravi sportski osećaj za upravljačem. Ono što nas je iznenadilo je da skučena kabina, verovatno zbog velikih staklenih površina, ne stvara osećaj klaustrofobije, pa je boravak u automobilu izuzetno prijatan. Iza sedišta se nalazi prostor dovoljan za smeštaj manjih torbi.

Jedna od prvih stvari koje smo potražili je prekidač za otključivanje, odnosno otvaranje prednjih farova. Njega nismo našli, ali smo zato pronašli polugu. Možda bi bilo previše da se takva radnja na automobilu ovog godišta i klase obavlja pritiskom na prekidač. Polugu je potrebno gurnuti ka napred, kada se prednji poklopci zarotiraju, a automobil “progleda” poput žabe.

Pored promenjenog, da ne kažemo pogoršanog izgleda, sa podignutim farovima se najverovatnije menjala i aerodinamika ovog automobila, pa bi bila prava šteta voziti ga po današnjim propisima, koji u velikom broju zemalja nalažu da farovi budu uključeni, čak i tokom dnevne vožnje.

Model koji se našao na našem testu raspolagao je četvorocilindarskim motorom od 1.900 “kubika” i 90 konjskih snaga. Pored njega, u ponudi se nalazio i motor od 1,1 litru radne zapremine, koji je naišao na slabiji odziv na tržištu. Devedeset konjskih snaga u ovako malom automobilu obezbeđuju sasvim solidne performanse.

Nismo proveravali, ali fabrika deklariše maksimalnu brzinu od 185 kilometara na čas, što je korektno i po današnjim standardima. Ubrzanja su dobra, čak ni zvuk motora nije razočaravajući, a iznenadile su nas i prilično efikasne kočnice.

Ukratko, vožnja je pravo zadovoljstvo. Godine napretka i prednosti savremenog doba postaju očigledni kada je potrebno parkirati. Upravljač nema servo asistenciju, a okretanje u mestu je izuzetno teško, što nismo očekivali od tako malog i laganog automobila.

U vožnji, upravljač opet postaje lagan, što nas je i navelo na zaključak da je ovo prvi, pravi Opel namenjen uživanju u sportskoj vožnji, a koji je postavio standarde za čitavu plejadu uspešnih modela sa sportskim pedigreom.

TopSpeed Team