CLASSIC TEST Mercedes-Benz 230 SL Pagoda: Zlatna serija

Mercedesova popularna „Pagoda” bila je automobil, koji je, pored dizajna, promovisao i neka tehnička rešenja koja su bila daleko ispred vremena

Mecedesov sportski model 230 SL, interne oznake W113, svetlo dana prvi put je zvanično ugledao na Salonu automobila u Ženevi, davne 1963. godine. Imao je težak zadatak, da istovremeno nasledi, i u ponudi modela zameni, kultni 300 SL, kao i manji 190 SL, čije testove ste na stranama TopSpeed magazina već mogli da pročitate.

Tako bar kažu predstavnici Mercedesa... ipak, istina je da je 230 SL objektivno predstavljao adekvatnu zamenu samo za 190-icu, nikako i za superekskluzivni 300 SL, a moglo bi se reći da je popularni “Gullwing” dobio dostojnog naslednika tek nedavno, kada je promovisan SLS AMG.

Ipak, vratimo se priči o modelu 230 SL. Kada je prikazan, predstavljao je veliko tržišno iznenađenje, jer je ponudio neka tehnička rešenja kakva do tada nisu često viđana. Kao osnova za razvoj ovog modela poslužila je luksuzna limuzina 220 SE, čija šasija je skraćena, kako bi se uklopila sa karoserijom sa dvoja vrata.

Pored skraćenja, ova platforma je prošla i kroz dodatna ojačanja, jer je uklonjen krov, koji je značajan kada je krutost karoserije u pitanju, ali i zato što je namena automobila promenjena – trebao je da se izbori sa izazovima sportskog stila vožnje.

Značajno je i to da je 230 SL jedan od pionira na polju razvoja pasivne sigurnosti, jer je karoserija bila konstruisana tako da je kabinski deo posebno ojačan, dok su se u prednjem i zadnjem delu, nalazile proračunate zone “gužvanja”, zadužene za amortizaciju u slučaju sudara.

Preuzet je i redni šestocilindarski motor, kome je radna zapremina povećana na 2.306 “kubika”, tako da je on oslobađao, za to vreme, impresivnih 150 konjskih snaga i 196 Nm obrtnog momenta, a ovaj rezultat je bio moguć zahvaljujući nekim veoma naprednim tehničkim rešenjima.

Iako je kod većine proizvođača, za obrazovanje smeše goriva i vazduha u to vreme, a i decenijama potom, bio zadužen karburator, kod modela 230 SL se o tome brinuo Boschov sistem mehaničkog ubrizgavanja benzina.

Tako je svaki cilindar, kroz posebnu diznu u usisnoj grani, tik ispred ventila, dobijao idealnu količinu raspršenog goriva. Po prvi put u modelu sa SL oznakom, uz motor se opciono nudila četvorostepena automatska transmisija, prvenstveno zbog izvoza na američko tržište.

Zahvaljujući saradniku redakcije, Vladanu Krstiću, imali smo priliku da testiramo savršeno očuvan, i do poslednjeg detalja, originalno restauriran 230 SL. Želja nam je bila da zbog autentičnosti pronađemo baš model namenjen evropskom tržištu, sa klasičnom manuelnom transmisijom, što nam je i pošlo za rukom.

Kada je promovisan, 230 SL se nudio u opciji sa čvrstim krovom koji se uklanja i ostavlja u garaži, u verziji sa mekim sklopivim krovom, a na našem testu se našao model koji nudi obe kombinacije, što ga čini upotrebljivim tokom svih godišnjih doba i u svakoj prilici!

Taj čvrsti, sklopivi krov je, na neki način, i kumovao nadimku ovog automobila. Gledano sa prednje strane, on ima neobičan izgled sa ulegnućem u središnjem delu. U Mercedesu su se za ovakav dizajn odlučili iz praktičnih razloga, kako bi povećali čvrstinu i snizili težište, a budući da je takva linija pomalo podsećala na istočnjačke hramove, model 230 SL je dobio karakterističan nadimak – “Pagoda”!

Iako je ovaj krov prilično skladan, odlučili smo da ga posle prvog dela testa uklonimo, kako bi mogli da uživamo i u vožnji sa vetrom u kosi. Čvrsti krov se oslobađa veoma lako, okretanjem četiri poluge. Čak i kada se obavljaju takvi, da kažem usputni poslovi, postaje jasno koliko su automobili nekada bili drugačiji, a mogu slobodno da kažem i bolji!

Naime, sve četiri poluge su izrađene od masivnog metala, hromirane i brižljivo ispolirane. Znam da bi one sada bile od plastike, presvučene nekom bojom, ili dopadljivom folijom, koja samo treba da asocira na kvalitet.

Takođe me je iznenadilo to što je krov znatno teži nego što sam očekivao. Kako god, tek kada se on ukloni, iako je po njemu ovaj model najpoznatiji, karoserija dobija pravu formu. Tek tada elegancija, izdužena forma i sklad linija dolaze do izražaja. Tada je i pogled na prelepi enterijer potpuno slobodan!

Otvaram vrata i sedam za upravljač. Ono što me je svakako najviše impresioniralo jeste nivo očuvanosti ovog, sada već pola veka starog automobila. Kada je karoserija u pitanju, to mnogo ne iznenađuje, ali ono što me je začudilo je kvalitet enterijera, koji me je doslovno vratio u neko drugo vreme...

Uopšte nisam imao osećaj da sedim su starom automobilu, već pre kao da sam se obreo na pomenutom Salonu automobila u Ženevi, 1963. godine, i seo baš u izložbeni primerak. Naravno, ne doprinosi samo očuvanost automobila tom utisku.

Originalni Beckerov radio uređaj, klasični VDO instrumenti, tanak beli obruč upravljača, sve su to sitnice koje upotpunjuju doživljaj… Fotografije u ovom slučaju, svakako govore više od reči!

Malim metalnim ključem, starujem šestocilindarski motor, koji se oglašava se reskim zvukom. Za razliku od starijeg 190 SL, koji sam takođe imao priliku da vozim, “Pagoda” zvukom potpuno jasno stavlja do znanja da se pod “haubom” nalazi više od četiri cilindra! I ubrzanje je sasvim solidno, u rangu sa savremenim automobilima, naravno ne sportskim, a iznenađujuće dobro rade i kočnice.

Ono po čemu ovaj automobil nikako ne može da parira savremenim vozilima jeste manuelni menjač. Već sam polazak iz mesta je pomalo nezgodan zbog kvačila koje se teško dozira, a stepene prenosa je potrebno “tražiti”. Naravno, pretpostavljam da bi posle određenog vremena to išlo lakše, ali sami hodovi ručice menjača su grubi što je možda jedini detalj koji vožnju ovog automobla čini komplikovanom.

Udobnost je na vrhunskom nivou. Oslanjanje obezbeđuje visok nivo udobnosti, a pohvale mogu da se upute i prednjim sedištima, koja su poput pravih fotelja, kao stvorene za duga krstarenja, a ne samo kraći nedeljni izlet.

Nažalost, naš test bi mogao da se okarakteriše kao kraći izlet, iako bih se sa ovim automobilom, rado zaputio na jedno dugo, dugo putovanje… Ipak, i to je bilo dovoljno da se još jednom uverimo u sve razlike savremenih i klasičnih automobila...

Danilo Jojić/TopSpeed