„SVETI GRAL“ PONOVO U SRBIJI: Da se istorija ne zaboravi!

Ove godine svečano je obeležen veliki jubilej - 80 godina od prve „Međunarodne automobilske i motocikističke trke u Beogradu“, najznačajnijeg takmičenja tog tipa ikada kod nas, poznatijeg kao Grand Prix Jugoslavije

U praskozorje Drugog svetskog rata, poslednja trka na tlu Evrope održana je 3. septembra 1939. godine. Bilo je to u čast 16. rođendana kralja Petra II Karađorđevića, koji je bio i pokrovitelj trke, a organizatori su bili „Automobilski klub Kraljevine Jugoslavije“, sekcija Beograd, i dnevni list „Politika“.

Trka je propagirana širom Kraljevine Jugoslavije, najavljivali su je dnevni listovi, bacani su leci iz aviona, a organizovani su i vozovi sa povlašćenim cenama karata prevoza. Sve to je doprinelo izuzetnoj poseti, prema nekim procenama okupilo se čak 75.000 gledalaca. Podsetićemo da je u to vreme Beograd imao oko 300.000 stanovnika…

Trka je vožena na uličnoj stazi oko Kalemegdana, dugoj 2.794 metra. Podloga, inače, nije bila pogodna za vožnju trkačkih automobila i motocikala, jer je bila popločana granitnim kockama, a kaldrma ispresecana tramvajskim šinama! U pojedinim momentima čak je izletala iz ležišta pod točkovima snažnih automobila, ali je takmičenje ipak održano. Za potrebe trke bile su urađene tribine gde se smestilo 5.000 posmatrača, a krivine su bile zaštićene balama sena. U okviru trke voženo je pet trka motocikla po klasama i četiri trke automobila.

Svakako najznačajnija bila je trka automobila - Grand Prix. Prema pravilima maksimalna zapremina motora bila je 3.000 ccm za automobile sa kompresorom, odnosno 4.500 ccm za automobile bez njega. Te godine u okviru Evropskog šampionata GP automobila vožene su četiri takmičenja, a van njega još 11 trka. „Naša“, u Beogradu vožena je van šampionata, ali su učesnici bili tada najbolji trkački timovi na svetu, sa najboljim vozačima...

Mercedes-Benz je prijavio dva automobila, model „W154/M163“, motor V12, zapremine 2962 ccm sa kompresorom, snaga 485 KS, masa 1.316 kg, sa gorivom i vozačem, 910 kg samo vozilo. Stratni broj 2 nosio je Hermann Lang, a pomoćni vozač bio Walter Bäumer, dok u automobilu sa startnim brojem 6 bio Manfred von Brauchitsch, a pomoćni vozač Walter Bäumer.

Auto Union je, takođe, prijavio dva automobila, model „D“, motor V12, zapremine 2.990 ccm sa kompresorom, snage 500 KS, masa 1.280 kg, sa gorivom i vozačem, 850 kg samo vozilo. Startni broj 4 na svom automobilu imao je Tazio Nuvolari, a tu je bio i pomoćni vozač Ulrich Bigalke, dok je vozač startnog broja 8 bio Hermann Paul Müller, uz pomoćnika Ulricha Bigalkea.

I naša zemlja imala je svog predstavnika. Sa statrnim brojem 12 bio je naš Boško Milenković. On je vozio Bugatti T51, motor 8 cilindra u liniji, zapremina 2.262 ccm bez kompresora, snaga 150 KS, masa 750 kg samo vozilo... Činjenica da je to bio znatno slabiji i tada već stariji automobil. Ostali poznati timovi i vozači nisu bili učesnici ove trke zbog političke situacije u Evropi, ali najbolji su bili tu da izvezu poslednju trku pre nego što je Stari kontinent upao u vihor Drugog svetskog rata.

Na treningu najbrži je bio von Brauchitsch, zatim Lang, pa Muller i Nuvolari, zadnji naš Milenković. Trku su poveli Brauchitsch i Lang, pratili su ih Nuvolari i Müller. U 6. krugu točkovi vodećeg automobila izbacuju kamičak koji pogađa u naočare Langa, kojeg je odmah zamenio rezervni vozač Bäumer. Dva kruga kasnije Bäumer izleće sa staze i odustaje. U 16. krugu von Brauchitsch se okreće na stazi i prestižu ga Müller i Nuvolari.

Nakon problema sa pneumaticima, promenama i zadržavanjima u boksu, pobedio je Tazio Nuvolari. Italijan je prešao 50 krugova odnosno 139,7 km sa vremenom 1 čas 4 minuta 30 sekudni, vozeći prosečnom brzinom 130,839 km/čas. Nuvolari priolazi kroz cilj prvi ispred von Brauchitscha i Müllera, a naš Milenković bio je četvrti sa 15 krugova zaostatka. Inače, najbrži krug vozio je Müller prosečnom brzinom od 135,924 km/čas.

U prostorijama „Auto kluba“ uveče iz ruku izaslanika kralja Petra II Karađorđevića, Tazio Nuvolari je primio veliki pehar. Bio je to i ostao jedini Grand Prix pehar ispisan ćirilicom! Srpski savez za istorijska vozila obeležio je ovaj jubilej događajem pod nazivom „80 godina od Prvih međunarodnih automobilskih i motorciklističkih trka“ prijemom u Muzeju automobila u Beogradu. Iz Muzeja „Tazio Nuvolari“ iz Mantove, u saradnji sa Motor Heritage, ACI Mantova i Generali osiguranjem, specijalno za ovu priliku stigao je originalni pehar kralja Petra II iz 1939. godine koji je Tazio Nuvolari osvojio na Grand Prix trci u Beogradu.

UNESCO je, sa svoje strane, odlučio da odobri pokroviteljstvo za obeležavanje 80 godina od Gran Prix Beograda u vidu trke i parade klasičnih automobila pod nazivom „Tour Historique“, koja je upriličena na originalnoj stazi oko Kalemegdana koja je, praktično, ostala u izvornom stanju. Pod tim nazivom, Belgrade Grand Prix 80th Anniversary Classic Car parade „Tour Historique“, izdata je prigodna publikacija, uz pokroviteljstvo UNESCO i saradnju FIVA (Fédération International des Véhicules Anciens).

Saradnici na publikaciji bili su (Dr. Peter Kirchberger) Peter Kirhberg sa tekstom „Početak kraja Auto Uniona: Poslednja trka - poslednja pobeda“, koji govori o poslednjoj Grand Prix pobedi Auto Uniona i Tazio Nuvolarija i (Dr. Harry Niemann) Heri Miman sa tekstom „Poklonjena pobeda - GP Beograda 1939.“ koji govori o grešci vozača Mercedesa koji je pri ubedljivom vođstvu bespotrebno forsirao i izleteo sa staze. Mercedes-Benz Classic Archives & Colection je uradio je prilog o automobilu Mercedes-Benz W154 pod nazivom „Grand Prix Beograda: kraj slavne ere Srebrnih Strela“.

Petja Grom, vlasnik Muzeja motociklov Grom, napisao je prilog o motociklu DKW Ladepumpe SS 250, učesniku trke motocikala u klsai do 250 ccm. Ovakav, identičan voženom na trci, iz njegovog muzeja, ponosni vlasnik je provozao na stazi oko Kalemegdana 2016. Izdavač je Srpski savez za istorijska vozila, urednik Aleksandar Vidojković, član FIVA Culture & Youth Comission.

O ovom značajnom događaju postoji još arhivske građe... Nebojša Đorđević, predsednik Udruženja istoričara automobilizma, autor je knjige pod naslovom „Prve beogradske međunarodne automobilske i motociklističke trke“, štampane 1999. godine, u kojoj je detaljan prikaz trke, najava, organizacija, propaganda, ulaznice, učesnici, klase, treninzi, trke, biografije učesnika, tehnički podatci automobila, sve ilustrovane velikim brojem originalnih fotografija. Čisto da se ne zaboravi!

Ljubomir Ivanović