POJAVA KOJA VOZAČA PRETVARA U PUTNIKA: Šta je to akvaplaning!?

Početak jeseni, pogotovo ako je sa dosta kiše, vozače stavlja pred nove izazove. Voda na kolovozu povećava rizik od akvaplaninga, odnosno situacije u kojoj guma gubi kontakt sa podlogom, što je veoma opasno i često dovodi do saobraćajnih nezgoda. Ipak, ovo se može preuprediti...

Jesen, kao godišnje doba, stavlja pred penumatike, a samim tim i vozače dodatne zahteve. Do pre nekoliko nedelja vreme je bilo lepo, suvo i toplo, putevi...

Eh, putevi su takvi kakvi su kod nas u Srbiji, ali recimo da ste bar mogli da vidite rupe! Sada, na prelazu leta u jesen, večeri postaju tamnije, a kiše sve češće.Sa obilnijim padavinama, ali i padom temperature, te vidljivosti i generalno sa lošijim vremenskim uslovima i uslovi za vožnju su lošiji. Nivo prianjanja je manji, a još uvek nije trenutak za prelazak sa letnjih pneumatika na zimske.

To je situacija u kojoj treba biti izuzetno oprezan. Na asfaltu obično ima dosta vode, koja se sakuplja po ivicama, ali i u tzv. kolotrazima, posebno za vreme i nakon jakih pljuskova, tako da se povećava rizik od akvaplaninga! A akvaplaning (aquaplaning) je zapravo "plivanje", odnosno gubitak kontakta pneumatika sa podlogom. Jednostavno, ispod pneumatika se stvara "vodeni jastuk" kada dezen, narodski rečeno "šara" na gazećoj površini ne uspeva da ukloni svu vodu između gume i kolovoza.

Sa gubitkom kontakta, odnosno prianjanja, prestaje i mogućnost vozača da upravlja vozilom, tj. da ima kontrolu na njim. Ova pojava se događa po pravilu iznenada, te može da iznenad i one najiskusnije. Tada nije dovoljno da pneumatici koje koristite imaju samo dobre karakteristike u vožnji na mokroj podlozi, već je potrebno prethodno preduzeti neke radnje, a i znati još ponešto...

Tako su, recimo, visokokvalitetni letnji pneumatici sa dovoljnom dubinom šare i dalje najsigurniji izbor na mokrim jesenjim putevima. Stanje pneumatika predstavlja bitan faktor u sprečavanju akvaplaninga, jer ako je on istrošen, dezen, tj. "šare" neće moći da prime dovoljno vode. Prema istraživanju koje je obavila kompanija Nokian u saradnji sa finskim magazinom Tekniikan Maailma, ovog proleća, istrošeni letnji pneumatik sa dubinom šare od 3-4 mm imao je vidno lošije upravljanje nego nov letnji sa 7 mm gazeće površine. U tom testu, novi pneumatik je počeo da "pliva" pri brzini od 83,1 km/h kada je dubina vodenog sloja na putu dostigla 10 mm, dok je izlizani pneumatik počeo da gubi kontakt sa podlogom pri brzini od 61,2 km/h.

U cilju izbegavanja akvaplaninga, trebalo bi da zamenite pneumatike kada dubina šare na njima padne ispod 4 mm. Indikator bezbednosti vožnje (DSI) na pneumaticima Nokian Tyres olakšava praćenje dubine šare, jer jasno označava preostalu količinu gazeće površine na pneumatiku. I te vrednosti su izražene u milimetrima.

Novi letnji pneumatik će, takođe, skratiti zaustavni put na mokrim površinama, mada prianjanje ili kočenje ne treba mešati sa tendencijom pneumatika ka akvaplaningu!? Kategorija "prianjanja" navedena na deklaracijama evropskih pneumatika označava efikasnost gume na mokrom. Drugim rečima, ponašanje pneumatika pri kočenju na mokrom asfaltu. Međutim, tendencija ka akvaplaningu pneumatika ne može se utvrditi na osnovu deklaracija.

Pored stanja pneumatika, bitan faktor je i pritisak u pneumaticima. Ako je pritisak u pneumaticima prenizak, možda neće moći da zadrže oblik u vodi. To će automobil učiniti podložnijim plivanju pneumatika. Konačno, nikada ne treba zaboraviti da, kod prosečnog putničkog automobila, "kontaktna površina" pneumatika koja je u stalnoj vezi za podlogom nije veća od površine ljudske šake! Zbog svega toga, pravilan pritisak u pneumaticima i njegova redovana kontrola su od velikog značaja.

Uz kvalitetne letnje pneumatike sa akekvatnim pritiskom, bitno je i "ono" što se dešava između sedišta i upravljača. Dakle, sam vozač! To znači da prilikom nailaska na mokar kolovoz ili prilikom vožnje po kiši treba blago da smanjite brzinu. Dodatno smanjenje brzine potrebno je kada treba da prođete kroz baru vode. I kad god je to moguće, treba i da izbegavate vožnju po kolotrazima, jer se u njima skuplja voda čiju dubinu je teško predvideti. Međutim, naglo zaobilaženje bara se, takođe, ne savetuje. Automobil u toj situaciji može lako da počne da proklizava, pogotovo ako pređete preko kolotraga prilikom promene saobraćajne trake.

Ako uprkos ovim merama predostrožnosti, ipak, dođe do akvaplaninga pneumatika, važno ga je prepoznati! "Simptomi" bi bili da osećate kako je automobil postao "lak na upravljaču", a da je motor malo glasniji, te imate utisak kao da ste pritisnuli, recimo, kvačilo ili najdrastičnije, da je zanošenje već počelo. Kako god bilo, evidentno je da nemate kontakt sa podlogom i najvažnije je da ostanete smireni. Nikako ne kočite naglo, već polako pustite gas kako biste usporili automobil i vratili prianjanje.

Zapamtite da vam kočenje neće pomoći jer će dodatno smanjiti prianjanje! Istovremeno, držite upravljač pravo kako biste izbegli sletanje sa puta ili prelazak u suprotnu traku kada se prianjanje vrati. Obavezno isključite "tempomat", tj. Cruise Control ukoliko je bio aktiviran i tek onda polako pritisnite pedalu kočnice kako bi smanjili brzinu na onu koja odgovara uslovima.

U svakom slučaju, akvaplaning je opasna pojava koja se može dogoditi svakome. Tada i najiskusniji vozači postaju samo putnici u vozilu. Zbog toga je važna prevencija i razumevanje "novih" uslova na putu, te pravilno održavanje pneumatika, baš kao i prilagođena brzina kretanja i vozačke sposobnosti.

Zoran Živkov/TopSpeed