DA SE NE ZABORAVI: Sećanja na legendarnog Ayrtona Sennu!

Ovih dana, odnosno 1. maja, navršilo se 26 godina od kako je na VN San Marina poginuo trostruki šampion Formule 1, Ayrton Senna. O tom tragičnom događaju napisano i rečeno je mnogo toga, osim najvažnije stvari - zašto se to dogodilo! No, u vezi sa životom i karijerom brazilskog vozača ima još nekih interesantnih, a manje poznatih, detalja...

Iako je od 1. maja 1994. godine i VN San Marina na stazi u Imoli prošlo mnogo vremena, gotovo da nema ljubitelja automobilzma koji ne zna šta se tada dogodilo... Formula 1 je ostala bez, po mnogima, najboljeg vozača svih vremena, jer je nakon izletanja sa staze i udarca u zid, smrtno stradao Ayrton Senna.

O ovom događaju se gotovo sve zna, izuzev šta se stvarno dogodilo u 7. krugu trke, u krivini Tamburello? Oni bolje upućeni i dalje ćute ili nerado govore o tome, a neki, nažalost, više i nisu među živima. U svakom slučaju, postoje mnoge teorije i priče, napisane su i knjige, snimljeni filmovi, itd. U ovom sećanju na trostrukog šampiona F1, baviću se samo manje poznatim detaljima iz njegove karijere koje su mi od 1994. u intervjuima ispričali upravo ljudi koji su ga i najbolje poznavali.

Dakle, da je eventualno preživeo udes na stazi “Enzo e Dino Ferrari” u Imoli, Ayrton Senna da Silva bi 21. marta 2020. napunio 60 godina. Teško je zamisliti kako bi izgledala njegova karijera nakon što je počeo u ekipi Toleman, potom prešao u Lotus, pa McLaren sa kojim je osvojio šampionske titule u sezonama 1988, 1990. i 1991. kao i šta bi se dogodilo da je nastavio da vozi za Williams?! Možda bi u svojoj F1 karijeri, koja je počela 1984. i u 162 starta na GP trkama, uz tri šampionske titule i 41 pobedu, 65 pol-pozcija, 19 najbržih krugova i slično, zabeležio još više uspeha? Verovatno, ali to niko ne zna!

Ono što se zna i što se pamti jeste da je prvu šamponsku titulu osvojio na VN Japana 1988. kada je i pobedio, te prestigao svog velikog rivala i timskog kolegu Alaina Prosta, uprkos činjenici da je pao na 14. mesto na samom startu. I naredne dve godine, njih dvojica su na istom mestu vodili neverovatne duele. Godine 1989. Prost je uspeo uz pomoć tadašnjeg predsednika FIA, Jean-Marie Balestrea da ga reši u svoju korist, jer je Senna diskvalifikovan.

Sledeće sezone, Brazilac, i pored činjenice da je nakon kvalifikacija u kojima je osvojio pol-poziciju, pa volšebno preko noći “pomeren” na tzv. “prljavu” stranu staze, čvrsto rešio da “ide do kraja” i nije popustio. Došlo je do sudara i zahvaljujući prednosti u poenima, on je osvojio šampionsku titulu. Njegov nećak Bruno Senna mi je dok smo gledali inserte iz dokumentarnog filma “Senna” iz 2010. čiji je autor Asif Kapadia, rekao da mu je ujak upravo pričao o tim momentima i nepravdi koja mu me naneta: "Ima trenutaka u životu kada, jednostavno, ne smeš da popustiš i moraš da ideš do kraja..."

U vezi sa tim događajem, svoje mišljenje u jednom od razgovora rekao mi je i Ron Dennis, šef ekipe McLaren: "Tokom svih godina saradnje, Senna je jedini 'trenutak slabosti' imao 1990. na statu VN Japana, kada je namerno udario u Prosta i postao šampion. Mada sam ga potpuno razumeo, imajući u vidu sve šta je doživeo prethodne godine upravo u Suzuki kada je ostao bez šampioske titule. On je bio najbolji vozač tog vremena, čovek od reči i principa, ali i veoma human!"

Da je Ayrton Senna bio zaista human svedoči i njegov postupak iz 1992. u kvalifikacijama za VN Belgije, kada je težak udes imao Erik Comas. Francuski vozač je ostao bez svesti u kokpitu dok je motor njegovog Ligiera radio, što je moglo da izazove požar. Senna, koji je to video, odmah se zaustavio i potrčao ka njemu, isključio motor i dovod goriva, te zadržao glavu svog kolege smanjivši dodatne povrede vrata i omogućio mu disanje, te mu je praktično spasao život.

Senna je izuzetno cenio ljudski život... Pomagao je kada je bio u prilici, a osnovao je i posebnu fondaciju za pomoć siromašnoj deci iz favela u rodnom Brazilu. Zalagao se i za konstantno povećanje bezbednosti u F1 i iskreno je bio potresen udesom koji je na treningu za VN Španije u Jerezu imao Martin Donnelly, kada je njegov Lotus bio bukvalno prepolovljen. Srećom, Britanac je preživeo, baš kao i čovek kojem je Senna bio mentor, a verovatno i više od toga...

Njegov sunarodnik Rubens Barrichello je započeo seriju tragičnih događaja tog “crnog vikenda” 1994. u Imoli. On je imao je težak udes na treningu u petak, ali bez težih posledica. “Prva osoba koju sam ugledao nakon udesa bio je Ayrton. Odmah došao do medicinskog centra i raspitivao se za moje zdravstveno stanje. Imao je suze u očima i nikada pre ga nisam video tako zabrinutog. Imam utisak da je moj udes doživeo kao svoj...”, rekao je tada vozač ekipe Jordan.

Nažalost, ovo je bio tek “uvod” u još tragičnije događaje... Narednog dana, život je izgubio Austrijanac Roland Ratzenberger. Pokušaji lekara da na mestu udesa ožive vozača ekipe Simtek ostali su bez uspeha i Senna je bio potpuno “slomljen”. Njegova sestra, Viviane Senna mi je ispričala sledeće: “Toga jutra, 1. maja, videla sam se sa bratom. Bio je veoma uznemiren. Nije želeo mnogo da govori, već je samo rekao da je svestan toga da nije besmrtan!

Nekoliko sati kasnije, dogodila se nesreća... Deo oslanjanja prošao je kroz vizir između gume i same kacige, i nanela smrtonosnu povredu trostrukom šampionu. Prof dr Sid Watkins, glavni lekar F1, mi je u jednom od naših mnogobrojnih razgovora ispričao ovo: “Čim smo dobili poruku da se dogodila nesreća i da je trka prekinuta, odmah sam znao da je u pitanju Senna... A kada sam prišao da mu skinem kacigu, video sam da je stanje kritično i da ima ozbiljnu povredu glave i da mnogo krvari. Izvukli smo ga iz bolida i u jednom trenutku ostetio sam da se njegovo telo opustilo. Pogledao sam zenice, koje su bile ukočene i znao sam da neće preživeti. Pokušao sam sve što sam mogao, kao i sve moje kolege, ali...

Žao mi je što prethodnog dana nisam uspeo da ga nagovorim da odustane od F1 ili bar uzme kraći odmor, kada sam video pod kakvim je pritiskom. Predlagao sam mu da zajedno odemo na pecanje, jer smo bili veoma dobri prijatelji. Zapravo, nikada niti sa jednim vozačem nisam bio toliko blizak i ne znam nikoga ko se toliko interesovao za moj rad!

Senna, koji je te sezone prešao u novi tim bio je pod ogrominim pritiskom. Michael Schumacher i Benetton bili su u punom naletu, a bolid Williamsa nije baš funkcionisao najbolje. Damon Hill seća se tog vikenda: “Znam da je Ayrton došao na stazu helikopterom odmah sa aerodroma nakon privatnih testova u Francuskoj. Nije išao u hotel, već smo pokušali da rešimo neke probleme. Međutim, nije išlo... Bolid se stalno ponašao drugačije i kao da smo se vrteli u krug! Uprkos njegovom velikom iskustvu i mogućnostima da se prilagodi različitim situacijama, za ovo nismo imali rešenje...”, kaže njegov timski kolega.

Da je Ayrton Senna znao da vozi i u situacijama kada bolid nije najbolji, to nije sporno i dokazano je u više navrata. Jo Ramirez, koji je bio koordinator tima i njegov glavni mehaničar ističe: “Nije se povlačio pred problemima i nije bio neko ko lako odustaje. Na VN Brazila 1991. je sredinom trke ostao bez trećeg, četvrtog i petog stepena prenosa. Ipak, nije želeo da odustane pred domaćom publikom, čak ni onda kada je menjač ostao zaglavljen u šestoj brzini. Vozio je i pobedio. Na kraju bio je toliko iscrpljen da su lekari morali da ga izvuku iz bolida. Uz to, voleo je da vozi po kiši i tada je bio izuzetno brz.

Pored te osobine, Brazilca je odlikovala i izuzetna preciznost u vožnji. Jednom prilikom, Pat Symonds, iskusni inženjer F1 mi je ispričao interesantan događaj iz 1984. kada su zajedno bili u ekipi Toleman: “Vozila se VN SAD 1984. u Dalasu... Budući da je to bila ulična staza, ograde su bile veoma blizu. Ayrton je bio debitant i sredinom trke morao je da odstane jer je očešao ogradu i oštetio točak. OK, prihvatili smo da je to greška mladog vozača, ali on je uporno tvrdio da se zid pomerio! Zapazio sam da ima dobre putanje, u milimetar identične u svakom krugu, ali u ovu priču nisam mogao da poverujem sve dok nismo otišli tamo i uverili se da je neki drugi vozač zakačio betonski blok zida i zaista ga pomerio!”

Tehnički direktor ekipe Williams, Patrick Head, kategorički odbija da je kvar na bolidu doveo do fatalnog incidenta: “Sa bolidom je sve bilo u redu. Jedna 'crna kutija' je oštećena da podatke nije moguće očitati, ali je druga pokazala da tehničkih problema nije bilo. Sistem upravljanja je bio ispravan." Ekipa je priznala da je bilo modifikacija na stubu upravljača bolida FW16, koje je tražio Senna, te da je to urađeno kako treba.

Na kraju, ovo je potvrdio i Vrhovni sud Italije u svojoj presudi iz aprila 2007. “Iskreno žalim što se sve ovo dogodilo, a pogotovo što nas je Ayrton napustio tako rano... Prerano! To je veliki gubitak za sve nas i kompletan automobilski sport. Mislim da bi rivalstvo koje je počinjalo između njega i Schumachera bilo nešto izuzetno”, rekao mi je Sir Frank Williams, osnivač i vlasnik istoimenog tima u jednom od razgovora.

Porodica tragično nastradalog šampiona, ali i mnogi fanovi se i dalje smatraju da je istina drugačija. Uz to, ogorčeni su na vlasnika F1... “Žao mi je što nisam prisustvovao sahrani, jer Ayrton je bio moj prijatelj. Bili smo veoma bliski, ali to je bila odluka porodice i nisam imao izbora osim da je poštujem. Znam samo da je F1 mnogo izgubila njegovom smrću!”, više puta mi je u razgovorima napomenuo Bernie Ecclestone. To, da on ne prisustvuje sahrani, izričito zahtevao Leonardo Senna, koji je i bio prisutan u Imoli i smatrao da trka ne treba ni da se održi u situaciji kada je jasno da njegov mlađi brat umire. Isto tako, treba napomenuti da sahrani nije pristuvovao ni tadašnji predsednik FIA, Max Mosley.

I Michael Schumacher se kratko osvrnuo na potencijalno rivalstvo rekavši: “Nažalost, naši pravi dueli tek su trebali da počnu. Ovako, Ayrton i ja smo proveli relativno kratko vreme zajedno u F1, tako da smatram da su mu veći rivali bili Alain Prost i Nigel Mansell. A, o tome šta se dogodilo toga dana u Imoli, ne mogu tačno da kažem. Bio sam fokusiran na svoju vožnju i pokušaje da ga prestignem, jer sam osećao da imam brzinu za to. Samo sam video kao nastavlja pravo van staze!

Ayrton Senna je, ipak, bio dosta povučen i imao je malo pravih, iskrenih prijatelja. Međutim, među vozačima to je svakako bio Gerhard Berger. Austrijanac je bio njegov timski kolega od 1990. do 1992. godine u ekipi McLaren i neko ko je raznim šalama i smicalicama, nekad i prilično grubim, uspevao da iznenadi poslovično ozbiljnog Brazilca: “Sećam se da je sve počelo u Monci, kada mi se Ayrton pohvalio da ima tašnu od karbona koja je neuništiva. Otvorio sam vrata od helikoptera i izbacio je napolje da bi to proverili!

Potom, u Melburnu 1990. me je namerno polio čašom vode, a ja sam mu kasnije ubacio vatrogasno crevo od hidranta u hotelsku sobu. Kako je samo istrčao! Onda sam mu jednom prilikom, isto u Australiji, sobu napunio žabama... Bio je veoma ljut, ali sam ga 'umirio' sugestijom da bolje prvo potraži zmiju! Njegova osveta bila je ta što mi je u klima uređaj stavio smrdljivi sir. Ipak, najviše tenzija bilo je kada sam mu zamenio sliku u pasošu, jednim crtežom, a on je meni 'super-lepkom' zalepio sve kreditne kartice u novčaniku!”

Ovo su samo neka sećanja ljudi koji su imali priliku da budu uz legendarnog vozača. Nažalost, ja sam u F1 svet kao profesionalni novinar za tako nešto stigao kasno, 1994. godine, tako da nisam imao priliku da razgovaram sa njim... A siguran sam da bi Ayrton Senna imao još mnogo toga da kaže!

Zoran Živkov/TopSpeed